Сликама расељених Срба, уз етикету да су криминалци, које су истакнуте на најпрометнијим локацијама у граду, Албанци из Ђаковице још једном су потврдили „печатирано“ правило да не бирају начине како би осујетили повратак некадашњих комшија, грађана српске националности.
И то не само повратка, већ и њиховог покушаја да обиђу своја имања, куће, станове, светиње, речју, да забораве на све своје што су имали и имају не само у овом граду, већ и на читавом Косову и Метохији.
На примеру Ђаковице Албанци јасно показују како је повратак Срба на Космет непожељан. Као да су само они ти који се питају и одлучују о нашој судбини, иако смо вековима пре њих боравили на овом простору и стицали имовину коју они сада најбезочније користе и уништавају, истичу из Удружења расељених из Ђаковице.
При томе се правдају некаквим наводним злочинима над њима, подигнуте су нове, 82 оптужнице против Срба из Ђаковице, прећуткују најбитније чињенице: да су терористичке банде ОВК на Космету почеле да киднапују и убијају Србе што је и довело до ратних дешавања на Космету, наглашавају у Удружењу.
Опомињу да група албанских активисткиња из невладиног сектора, али и Покрета самоопредељење, уочи сваке најаве њиховог доласка, измисле неки нови вид притисака.
„Управо због тога што Албанци не бирају средства ни начине да осујете чак и наше покушаје посете граду у којем смо живели, захтевамо од међународне заједнице, свих институција, организација, дипломатских представништава и невладиног сектора на Косову и Метохији, да спрече организовану хајку Албанаца на нас и спрече мржњу коју шире“,истиче Ђокица Станојевић, председник Удружења расељених Срба из Ђаковице.
Напомиње да се приликом сваке најаве доласка Срба у Ђаковицу – на празнике, Божић, Ускрс, манастирску славу, задушнице – ствара напета ситуација која прелази у ексцес.
Нажалост, Србима поред ограничене слободе и безбедности и права на имовину, смишљено одузимају и верску слободу. Упркос свему, не желимо да будемо део мржње јер будућност се не гради на њој – истиче Симонида Ашанин из Удружења расељених Срба из Ђаковице.
Срби са Космета истичу и да је исписивање оптужница на основу којих се ни криви ни дужни хапсе, опасан вид застрашивања расељених. Истовремено, на недостатак слободе кретања, узурпацију и уништавање српске имовине, али и свакодневне притиске на повратнике, међународна заједница не реагује.
СВЕ ПРАЗНО ЈУЖНО ОД ИБРА
Готово сви градови јужно од Ибра су без Срба.
Од око 42.000 Срба, колико их је живело у Приштини, остало их је свега 20, од 32.000 Срба у Урошевцу данас живи само свештеник са породицом.
У Призрену је до 1999. године живело више од 10.000 Срба, а сада их је свега двадесетак.
Од 18.000 у Пећи, преостала су два свештеника са породицама, а од око 15.000 у Гњилану, петнаестак српских душа..
Драгана Зечевић
http://www.novosti.rs