Испод површине релативног мира који на Балкану траје последњих десет година и даље су присутне етничке тензије и националистичке страсти, а преговори Београда и Приштине о нормализацији односа могли би мир да ставе на пробу – поготово контроверзна идеја размене територија, оцена је „Стратфора“, платформе која се бави геополитичком анализом.
„Западни Балкан релативно је миран у последних десет година, али постојећи напори за нормализацију односа Србије и Косова могли би да створи услове за повратак политичке нестабилности и етничког насиља у региону“, наводи се у тексту „Стратфора“.
„Страфор“ оцењује да ће једна од најспорнијих тема на предстојећим преговорима Београда и Приштине у Бриселу 7. септембра бити формирање Заједнице српских општина (ЗСО), уз опаску да је та идеја зачета 2013. године, али да је од тада мало постигнуто.
Још једна, могуће још спорнија тема, биће разговор о могућој „корекцији граница“ о којима су у протеклих неколико недеља говорили и председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи, наводи се у тексту.
Објашњавајући шта би тачно „корекција граница“ могла да значи, „Стратфор“ наводи да је нашироко прихваћено да се ради о размени територија.
„Идеја размене територија, која би начинила и Србију и Косово етнички хомогенијима, разматра се у академским и политичким круговима још од 90-их година. Опозиционе партије и политичари са обе стране осудили су овакав предлог, који би могао да доведе до јачања етничких националиста у другим деловима Балкана … Али у овом тренутку, није јасно које би територије корекција граница о којој су причали Вучић и Тачи могла да обухвати“, наводи се у тексту.
„Стратфор“ оцењује да ће обе стране покушати да добију што више територије, а да направе што мање уступака.
„Чак и ако се договор постигне, компликовани логистички, политички, економски и етнички проблеми учинили би било какву велику размену територија тешко изводљивом“, наводи се у тексту.
Противници могуће размене територија у преговорима Београда и Приштине брину да би таква размена могла да инспирише сличне промене граница у региону, наводи се у тексту.
Осврћући се на међународни одговор на ситуацију, у тексту „Стратфора“ се наводи да је Европска унија била опрезна о идеји размене територија, док је крајем августа европски комесар Јоханес Хан рекао да би Брисел могао да прихвати споразум Београда и Приштине, али је упозорио да то „не би требало да служи као план за друге проблеме“, мислећи вероватно на Босну.
Са друге стране, немачка канцеларка Ангела Меркел одмах је одбила идеју о корекцији граница, рекавши да је територијални интегритет земаља Западног Балкана „непрекршив“.
Саветник за националну безбедност САД Џон Болтон изјавио је да би Бела кућа била вољна да прихвати размену територија, док је Русија саопштила да ће заузети српску страну у преговорима.
Узимајући све ово у обзир, „Стратфор“ наводи да ће српска дипломатија бити заузета у предстојећим недељама, јер ће председник Вучић посетити Косово 9. септембра, а потом се састати са председником Русије Владимиром Путином 15. септембра у Москви.
„Стратфор“ такође сматра да је вероватно да ће се Вучић састати и са председником САД Доналдом Трампом на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација, која се одржава од 24. до 28. септембра.
„Подршка Беле куће и Кремља биће кључна за излазак из застоја у преговорима између Србије и Косова, поготово због тога што би свака територијална размена била подложна гласању пред Саветом безбедности УН“, закључује „Стратфор“.
Танјуг