У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ у крипти Храма Светог Саве у Београду представљен је пројекат Удружења „Српско-руски мост“ – „Душу нису убили“ који описује страдање и истребљивање српског становништва у 20. вијеку у БиХ.
Изузетно посјећеној промоцији присуствовали су, између осталих, и викарни епископ патријарха српског Стефан, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, академик Војислав Максимовић и представници удружења логораша.
О пројекту, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге новинарке Мире Лолић Мочевић и монографије „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. вијеку“ декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драге Мастиловића, поред аутора, говорио је и историчар Милош Ковић, који је истакао да је страдање кроз какво је прошао српски народ ријетка појава у историји свијета.
Ковић је рекао да историчари и даље не разумију и не могу да објасне геноцид који је српски народ претрпио неколико пута у својој историји и указао да по периодичним истребљењима, којима су били изложени од доласка Турака, Срби дијеле историјско искуство са Индијанцима – старосједиоцима на сјеверноамеричком континтенту.
Он је указао да три геноцида која су извршена над Србима у 20. вијеку – у Првом и Другом свјетском рату, као и у рату деведесетих година, карактерише „очигледна некажњеност“ злочинаца, као и прећуткивање од стране ЕУ.
„Најважније питање данас је зашто се прећуткују српске жртве, али истина ради за нас и потребно је само да сведочимо историју, без икаквог прећуткивања“, навео је Ковић.
Професор Драга Мастиловић је кроз више примјера упозорио на карактеристичну појаву када су у питању геноциди над Србима, а та је да је на њих исувише брзо падао заборав, те упозорио да је потребно да се сачува и истражи документација по разним архивима, како не би доживјела судбину оне о усташким злочинима, која је изгорјела у пожару у Сарајеву.
Мастиловић је рекао да је основна замисао књиге „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. вијеку“ била да се на што мањем броју страна направи научна синтеза о дуготрајном историјском процесу који траје од друге половине 19. све до краја 20. вијека – процесу затирања српског народа западно од ријеке Дрине.
„Поента књиге јесте да се направи синтеза на што мање страна, како би се читалац, не оптерећујући се огромном историјском грађом, могао упознати са основним токовима и процесима затирања српског народа“, рекао је Мастиловић.
Он је најавио скоро објављивање другог издања књиге, које ће бити значајно обимније и обогаћено са још више историјских извора и фотографија злочина и злочинаца и њихових жртава.
Ауторка Мира Лолић Мочевић навела је да књига и филм „Душу нису убили“ доноси свједочења 59 људи чије су породице убијане у три рата и то на властитом кућном прагу.
Она је навела да је траг о многим страдалницима, остао само захваљујући Српској православној цркви, истичући притом колики је апсурд да таквом нељудском третману буде изложен српски народ, као стари европски народ, који је дао велики допринос европској цивилизацији.
„Мени је мајка испричала једну причу о страдању породице њеног оца, дене и њене мајке. И то су мени причали и остали људи са целог простора БиХ које сам обилазила. Желела сам да снимим те људи. У задњих 25 година бавећи се новинарством снимила сам 186 сведока који су ми говорили шта је то што се њима дешавало на њиховом кућном прагу“, рекла је госпођа Мочевић.
РТРС / Фото, видео NewsFront