„Нечије мало, некоме много“: Хумано срце Ноћних вукова за мале школарце са Космета

Још једна школска година је пред нама. Малишани јој се радују, у ишчекивању нових знања, срицању првих слова, дружења. Радују јој се и малишани на Космету, али је њихова радост помућена недостатком најосновнијег школског прибора.

Хуманитарна акција за децу са Космета (фото: Лола Ђорђевић)

Много је малишана на Космету који школску годину дочекују без ранчева, свезака, перница, оловака…

Као да окружење у којем живе није само по себи довољно тешко, на њихова мала плећа је додат још један терет-неимања.

„Нечије мало, некоме много“, неко мудар је једном рекао, и није погрешио.

Само мало је потребно да се измами осмех на лицу детета, а има ли ишта од осмеха вредније?

Хуманитарна акција за децу са Космета (фото: Лола Ђорђевић)

Вредност дечјег осмеха је добро позната Ноћним вуковима. Као и много пута до сада, када су у питању хуманитарне акције, они су ту.

Заједно са хуманитарном организацијом „Сви за Космет“ организовали су хуманитарну журку, тачније рок вече , на коме се нису наплаћивале улазнице, већ се сакупљао школски прибор за мале школарце са Космета.

(фото: Лола Ђорђевић)

Брујали су моћни двоточкаши док су на журку пристизали момци у препознатљивим прслуцима, њихови пријатељи и поштоваоци, људи добре, који су за тили час испунили Клубску кућу Ноћних вукова у Београду.

А испред улаза, кутије које се великом брзином пуне школским прибором. Оловке, бојице, темпере, блокови за цртање, пернице, велике и мале свеске, зарезачи,фломастери, гумице, и другио неопходно нашим малим сународницима.

 Хуманитарна акција за децу са Космета (фото: Лола Ђорђевић)

А крај кутија ранчеви, који као да чекају да их неки првачић поносно на леђима понесе.

Сав школски прибор који је током синоћне акције прикупљен биће посредством организације „Сви за Космет“ у најскорије време однет малишанима на Космету.

Хуманитарна акција за децу са Космета (фото: Лола Ђорђевић)

Још једном је велико хумано срце Ноћних вукова закуцало за пар октава гласније, не би ли мали школарци у српским енклавама чули поруку коју им вукови шаљу: нисте заборављени!

Лола Ђорђевић