Чепурин: Косово да се врати у правно и државно поље Србије

Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин дао је интервју за часопис Московског државног института међународних односа Министарства спољних послова Русије.

Амбасадор руске Федерације Александар Чепурин (фото : Лола Ђорђевић)

Лист наводи да је Србија европска држава која није увела санкције Русији и да је бити амбасадор Русије у Србији одговоран и захвалан посао. „Срби су наши главни навијачи“, рекао је раније Чепурин. „Срби се искрено радују успесима Русије. Веома воле Русију и њеног председника Путина, зато што знају: што смо ми јачи, њима ће бити лакше“.

Успеси Русије су Сирија и Крим. Како су Срби прихватили враћање Крима?

— Већина Срба има следећу логику: Крим је руски и вратио се у Русију. Многи, искрено говорећи, нису знали да је он „отишао“ у Украјину након распада СССР-а.

А Косово је „српски Крим“?

— Да, то је српска земља. Колевка Србије. Њена светиња. Косово такође треба да се врати у правно и државно поље Србије у складу са међународним правом. Албанци називају државу „Косова“. Срби су покрајина Косово и Метохија, како се оно и званично назива, укључујући и у Уставу Србије. „Земља дроздова и манастира“.

Каква је ситуација данас?

— Постоји резолуција Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999. године, према којој је Косово део Србије. Не постоји никакав други међународни правни оквир. Али, дефакто, самопроглашена 2008. године псеудо-држава „Косово“ данас постоји сама по себи, она је одвојена од основне Србије квазиграницом — „административном линијом“. Притом, на делу КиМ, на северу, компактно живе Срби. То су четири града јужно од реке Ибар: Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан. На тој територији власт Приштине се практично не примењује. Постоји више енклава. Али све у свему, са југа Косова и Метохије су Срби протерани. У Приштини је 1999. године било 42 хиљада Срба, а данас — 50. У Пећи је живело 18 хиљада, а сада два сеоска свештеника. У Призрену је од 10.000 остало 100 Срба и тако даље.

Како они тамо живе?

— Већина Срба је након почетка сукоба морала да бежи у унутрашњу Србију и друге земље. Данас је Косово можда најсиромашнији и најкриминалнији део јужне Европе. Дрога, шверц, највећа америчка база Бондстил, оружје, избеглице. Једни беже или страдају, а други профитирају.

А наш званичан однос према косовском проблему?

— Ту су три момента. Прво, ми не признајемо државу Косово, строго се придржавамо Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Само Београд и Приштина могу да се договоре о статусу и степену аутономије покрајине Косово и Метохија. Друго, ова одлука мора се донети без дрског притиска са Запада на Београд. Треће, ми ћемо бити спремни да помогнемо у потрази за компромисом и одрживим решењем.

— Русија се солидарише са тежњом Србије да пронађе решење у оквиру устава земље и резолуције Савета безбедности УН. И ми смо спремни да подржимо оне компромисе које ће народ пријатељске нам Србије сматрати прихватљивим. Иницијатива и дефиниција става овде је на Србији, а улога Русије је у могућој помоћи на захтев српске стране. Важно је напоменути да сада све више земаља размишља о повлачењу претходног признања Косова. Први весници су Суринам, Сао Томе и Принципе, а у јуну је признање повукла и Либерија.

Да ли су Србији наши једини истомишљеници у Европи?

— Руси и Срби имају много заједничког. Ово је највећи народ на Балкану, и то подељени народ. Срби су били језгро Југославије. Етнички Срби живе како у Србији тако и по ободу својих граница: у Босни и Херцеговини (Република Српска), у Црној Гори, Хрватској, Македонији, Словенији. Југославија, која се 1991. године распала, на свој начин је поновила судбину Совјетског Савеза.

Данашњи руско-српски односи граде се на духовном и емоционалном нивоу, јер смо ми рођаци по крви и вери, али и по прагматичности, јер наше схватање света и наши интереси су веома блиски.

Русија поздравља војну неутралност Србије, њено одбијање да се придружи НАТО-у, као и чврст став о неукључивању увођењу антируских санкција. То није воља неког лидера. То је став већине српског народа. Сваки лидер који поступи другачије овде неће остати на власти.

Заиста?

— Апсолутно. Вероватно сте видели споменик Николају Другом поред зграде председништва? Подигнут је недавно. Прошлост нас чврсто повезује: још у 14. и 15. веку српски монаси су долазили у Русију која је била под монголском влашћу. Затим смо неколико векова ми помагали Србима, Словенима да се ослободе од Османлија. После револуције руска емиграција ишла је углавном у два града — Париз и Београд. Овде је стигло сто хиљада белих емиграната. У Војводини, Белој цркви и Сремским Карловцима живели су руски свештеници и козаци, у Београду — интелигенција, научници, византолози, балетски уметници, архитекте. Последњи пројекат архитекте Николаја Краснова пре емиграције био је Ливадски дворац на Криму. Када се са 58 година нашао у Београду, он је за 17 година изградио скоро 200 здања — три пута више него за 58 година у Русији! И то су култне зграде — Краљевски двор, зграда Патријаршије, Владе, Министарства спољних послова.

Срби боље познају битке из Другог светског рата од нас. Већина становништва је проруска и ово расположење смо последњих година успели да ојачамо.

А са друге стране, Србија тежи уласку у ЕУ која је увела заједничке санкције Русији.

— Преговори за улазак Србије у ЕУ се воде већ много година. Са уласком у ЕУ многи овде везују богатији живот. Што није тачно.

Али Србија још није ушла. Колико је далека та будућност?

— То се неће догодити пре 2025. И то је оптимистична прогноза. Али каква ће бити ЕУ до тада? Срби категорички не желе да приступање ЕУ погорша односе са Русијом. Нису уверени да ће ЕУ преживети до тада и такве сумње се повећавају. Осим тога, Срби су чврсто против придруживања НАТО-у. А остаје и проблем Косова. Притисак Американаца расте, али Београд не намерава да капитулира пред Западом. Постоји више питања него одговора. Запад користи ЕУ као „шаргарепу“ да би натерао Београд да прави уступке.

 

Извор