Улица Диагонал, која сходно називу дијагонално спаја излаз из Барселоне са морем, била је у уторак поприште великог скупа. Полиција је проценила да је на обележавању Диаде, каталонског националног празника, учествовало око милион људи. Био је то скуп каталанског сепаратизма, са поруком да ће Каталонија бити република и захтевом да политички лидери, одавно у затвору, моментално буду ослобођени.
Срушен је симболични зид чији су део чинили члан Устава 155 и фигура краља Фелипе VI.
Скуп који су сазвали Каталонска национална скупштина и Omnium cultural, организације са јасним сепаратиостичким префиксом, протекао је без инцидената што је саопштењем потврдила и полиција. Ким Тора, каталонски премијер, позвао је Педра Санчеса Да “чује демократски узвик са Диагонала”. Из владе у Мадриду није било оцена догађаја у Барселони, премијер Санчес је само рекао да Влада “делује у на бази диалога и закона”.
Слика је несумњиво била импресивна, Диагонал је у дужини од 6,3 километра био дупке пун људи са каталонским сепаратистичким заставама и љубичастима мајицама на којима је била парола “Створимо Републику Каталонију”.
Постоји, међутим, и друга страна. Каталонија има више од 7 милиона становника и овај милион, ма колико импресиван, не може да представља већину.
Био је то својеврсни улични политички барометер, али без обзира на привидну импресивност не представља реалну слику подељене Каталоније. Говорници који су се смењивали, прекидани аплаузом слушалаца, понављали су познате ставове о праву Каталонаца на самодолучивање, о слободи мишљења, захтевали слободу за политичке затворенике а од премијера Педра Санчеза дијалог у коме ће за њихове аргументе бити више разумевања.
Реч која се најчешће чула, углавном у хору, била је ”Индепенденциа” (независност).
Карлес Пуђдемон, бивши премијер, пратио је ТВ-пренос у Ватерлоу, Белгија, окружен групом сарадника и истомишљеника који су дошли да овај дан проведу са њим.
Огласио се на друштвеној мрежи ”твитом” да “ни један други народ није у последњих 7 година мобилисао толико људи као Каталонци” уз додатак да је ово “велки дан ка Републици”.
Чланови ултра-сепаратистичке партије “Кандидатура народног јединства” (CUP) држали су посебан митинг.
Диада се последњих година претворила у манифестацију екстремног каталонског сепаратизма са више од милион учесника 2013. и 2015.
Званични почетак манифестације био је планиран за 17,14 сати, комбинација бројева који означавају годину пада Барселоне у сукобу око такозване сукцесије за шпански трон. Барселона је тада подржавала Карла II из династије Хабсбург али је победу, после 14 месеци опсаде града, однела друга страна из које је и династија Борбон која је краљевала пре и после Франка.
Током опсаде Барселоне 1714. лидер Каталонаца био је Рафел Касанова, адвокат и политичар, коме се 11. септембра сваке године одаје пошта. Тако је било и у уторак пре подне када су лидери политичких партија, укључујући и Микела Исету из ПСЦ (каталонски социјалисти) положили венце на његов споменик.
Било је мањих инцидената, више вербалних него физичких мада је локална полиција имала мању интервенцију против кснофобичне групе зване „Платформа за Катгалонију“ која је тражила да „фашисти напусте наше квартове“.
Преподнвне комеморативно-протоколарне активности биле су прилика за слање политичких порука. Елса Атарди, портпарол каталонске владе, затражила је „моментално ослобађање политичких затвореника“ што је поновила и поподне.
Од премијера Санчеса затражила је „политичко решење за политички изазов“. На питање о бројним симболима каталонског сепаратизма на улицама Барселона, Атарди је рекла „да улице не треба да буду неутралне већ плуралне“.
Руђер Торент, председник каталонског Парламента, истакао је да је „Диада празник свих и да сви могу слободно да се изразе“ Додао је да ни једна осуђујућа пресуда за лидере који су у затвору неће бити прихваћена. Пере Арагонес, потпредседник каталонске владе из „Републиканске левице“ затражио је од Педра Санчеса да делима покаже да се разликује од Маријана Рахоја тиме што ће конфликт „извући из судова“.
Каталонце је позвао да учествују на манифестацији која треба да покаже да „нема зида који који може да заустави пројект каталонске републике“. Микел Исета, лидер каталонски социјалиста, затражио је „превазилажење подела и налажење пута који ће омогућити функционисање и финансирање аутономне владе“.
Ада Колау, градоначелница Барселоне, рекла је да има много неслагања са сепаратистима али је истакла да ће увек бранити права политичких противника. Пре подне је носила жуту врпцу, симбол каталонског сепаратизма, али поподне није била међу каталонским политичким лидерима који су били на челу колоне. Рекла је да „данас треба говорити о одсутнима“ уз оцену да каталонски политичари не треба да буду у затвору.
Министар иностраних послова Ђозеп Борељ, истакнути каталонски лидер из редова социјалиста, рекао је за ББЦ – износећи лични став – да би затворене политичаре требало пустити на условну слободу и то је први глас из владе у том правцу.
Посматрачи оцењују да масовност манифестације покрива разлике и нејединство унутар сепаратистичког блока.
http://www.novosti.rs
В. Станковић