Моника Хименес, писац и јавна личност у Француској, прокометарисала је за Њуз фронт покушаје стварања Украјинске Православне Цркве Кијевске патријаршије
Пре него што покушамо да разговарамо о украјинској Цркви, прво морамо да разумемо како је Украјина дошла у ову ситуацију, јер ако не пратимо причу, не можемо разумети како смо дошли до овога, као ни проблеме православне цркве, које произилазе из садашње ситуације.
До 1914. године, империјалистичке земље су имале циљ да искористе Украјину, која је припадала Руској империји, и била суштински историјски и економски ње, као и фактор сукоба.
Треба имати на уму да је један од својих разлога за два светска рата и украјинско питање, и да данас опет видимо те исте актере са краја 19. века до 1914. или од 1914. године, у време када је већина Украјине била део Русије, а посебно источни део.
У переиоду између два рата САД су откриле да је Украјина веома интересантно подручје, јер им њена позиција даје предност за њихово присуство у Европи. Украјина је витално питање за Русију и друге европске земље, јер је житница Европе, а такође и ризница, посебно Донбас.
Један крајње десничарски пољски публициста је рекао да су се сви империјалисти борили за Украјину. Желели су да приморају Украјину да буде потрошач, а не земља произвођач. Ово је делимично тачно, пошто од 1930 украјинска економија расте и тај раст се после тога не зауставља, упркос такозваном геноциду над Украјинцима „Голодомору“, који није био ни геноцид, а ни искључиво украјински.
Оно што треба да знамо о Голодомору је кампања из 1933. године, како америчка, тако и немачка; а амерички мејнстрим медији, Хитлеров режим и његови савезници, су преузели идеју, која је постала званични изговор за присуство лидера нацистима.
Земље које имају презензије према Украјини остају исте: САД и Немачка. Овај историјски преглед је био неопходан да би се објаснили проблеми са којима се суочава православна црква. У сваком друштву, религија служи као веза између верника и политике.Православна вера је од великог је значаја за људе. Ризик поделе, што би значило да отуђивање украјинске православне цркве од Московске патријаршије уз благослов патријарха Вартоломеја, који намерава да одобри аутокефалност Кијев, може довести до међурелигијског сукоб, јер се руски заједница која живи у Украјини противи овој поделом, а ако се, поред сукоб у Донбасс, отоври нови конфликт, који може поделити православни свет, то може имати утицаја и на земље у окружењу. И он (сукоб – ур.) би чак могао ићи даље, ван религијских граница. Такав сценаријо би дестабилизовао европски континент и, можда, изазвао трећи светски сукоб.