Одржана дискусија у Културном центру Новог Сада на тему политике ЕУ. Др Јелена Тодоровић Лазић истакла да се проширење Уније у великој мери заснивало на условљавању
Односе Србије и ЕУ карактерише константно изнуђивање, односно политика сталних притисака – каже др Јелена Тодоровић Лази.
Многи теоретичари тврде да успешност политике проширења ЕУ почива управо на политици условљавања и често се може чути да је ЕУ створила политику условљавања. Тај концепт ЕУ је продубила и усавршила те се њена релативно успешна политика проширења у великој мери заснивала на условљавању – казала је др Јелена Тодоровић Лазић вечерас на трибини „Политика условљавања Европске уније – политика штапа и шаргарепе“ у Културном центру Новог Сада.
Тодоровић – Лазић, иначе научни сарадник Института за политичке студије у београду, додала је да том контексту не треба заборавити НАТО, Савет Европе, а нарочито треба нагласити САД, једног од највећих „условљавача“ данашњице, па данас условљавање представља суштину односа ЕУ са трећим земљама.
Политика условљавања се у свакодневном дискурсу често помиње као политика „штапа и шаргарепе“.
Ако се завири у корпу „шаргарепе“, тамо се могу уочити: јавне похвале, финансијске бенефиције, признање државе, одређени облик сарадње са неком међународном организацијом, пријем у чланство- казала је ауторка трибине.
С друге стране, на „штапу“ се налазе: укидање финансијске помоћи, прекид свих или само појединих облика нематеријалне помоћи, прекид сарадње и као последња опција могућност употребе силе. Оваква политика награде и казне добро је позната државама које су настале распадом СФРЈ, а најуочљивија је на примеру Србије.
Историјат односа Србије и ЕУ може се окарактерисати као константно изнуђивање, односно као политика сталних притисака.
У прилог томе говоре: неједнак однос моћи између условљене државе и ЕУ, унилатерално дефинисање и редефинисање услова и често постављање нереалних услова како би се теже дошло до испуњења –казала је Тодоровић Лазић.
Ратно наслеђе на овом простору, навела је даље ауторка, узроковало је успостављање неких нових услова од којих је онај који се односи на сарадњу са Хашким трибуналом и испоручивање ратних злочинаца најомраженији у земљама Западног Балкана.
Да ли ће и када ће Србија постати чланица ЕУ, сувишно је лицитирати. Одлука о чланству првенствено је политичка одлука која не зависи само од испуњења услова.
Као пример за то наводи се пријем Бугарске и Румуније које нису у потпуности испуниле услове из Копенхагена, а већ 11 година су чланице ЕУ – закључила је Тодоровић Лазић.
ПОСЛЕ ХЛАДНОГ РАТА
Условљавање није одувек било тако често коришћен спољнополитички инструмент. У периоду од настанка европских заједница, па све до завршетка Хладног рата, условљавање је само повремено употребљавано.
Аутор:Ј.С.
http://www.novosti.rs