Из српске цркве у Црној Гори и Македонији истичу да би давање аутокефалности у ове две земље мимо СПЦ био опасан канонски преседан, али верују да се то неће десити, пише лист „Политика“.
Стварна претња надвила се над јединство целокупног православног света, а односи две изузетно утицајне патријаршије, Васељенске и Московске, доспели су у ћорсокак. Овако Свети синод Руске православне цркве описује тренутну ситуацију после одлуке Васељенске патријаршије да начини још један корак ка давању аутокефалности непризнатој цркви у Украјини слањем двојице својих епископа у ову земљу.
„Дошло је до значајне повреде црквених канона, који забрањују да се епископи једне православне помесне цркве мешају у унутрашње уређење и живот друге православне помесне цркве”, подсећа се у саопштењу руског синода.
Несумњиво је да се „украјинско питање” тиче целог православног света, али се с посебном пажњом прати у Српској православној цркви. О томе сведочи и недавно писмо патријарха српског Иринеја цариградском патријарху Вартоломеју, чије је делове објавила грчка агенција Ромфеа.
Српски патријарх је упоредио ситуацију у Украјини, где поред канонске цркве Московске патријаршије, постоји неканонска црква Кијевске патријаршије, са оним што се дешава у Црној Гори и Македонији, то јест, у областима у којима постоји канонска Српска православна црква.
Саговорници „Политике“ из Црне Горе и Македоније, су рекли да би одредба о аутокефалности била опасан преседан, иако напомињу да постоји разлика између ове две земље и Украјине.
Архиепископ Јован (Вранисшовски), главни за Охридску Архиепископију СПЦ истиче да постоји канон да једно стање у цркви потраје од 30 година, онда се оно не мења, осим ако се две цркве – она која би то да мења, а она под чијом је надлежношћу прва, не сагласе о томе.
„То је одговор на украјинско и македонско питање. У украјини то питање траје дуже од три века, у Македонији више деценија, и толико дуго су оне јурисдикционо подручје руске односно српке православне цркве. Милсим да је ово што се дешава у Украјини само покушај и надам се да нече доћи до давања аутокефалности цркви у Украјини, јер би то озбиљно пореметоло односе у читавом православљу“, рекао је архиеписком Јован.
Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић из Црне Горе, без дилеме, одговара на питање да ли би признање Украјинске православне цркве могло довести до признања тзв. Црногорске православне цркве.
„Ни у ком случају питање аутокефалности у Црној Гори нити може нити сме да дође на дневни ред, нити има било каквог каноснског основа за све то. Очи и уши такозваних црногорских аутокефалиста упрти су у Цариград, исту ону црквену институцију која је њиховог „лидера“ Мираша Дедеића, лишила чина, анатемисала и искључила из цркве. Судећи по натписима у неким овдашњим медијима, они се надају некаквом канонском признању тзв. Црногорске православне цркве. Али тај случај је овде другачији“, напомиње Протојереј-ставрофор Џомић.
„Некадашња јерархија у Македонији и Украјини била је до једног момента канонска док није пала у раскол. У Црној Гори таква јерархија никад није постојала. То су самопроглашени свештеници и за православну цркву непостојећи.
Ипак, саговорник говори о важној сличности црквеног питања у све три земље.
„Она се огледа у утицају земаљских идеолошких групација које желе да зарад својих идеолошко-партијских и племенских интереса креирају црквено уређење према својим политичким, идеолошким потребама и за сврху националног инжењеринга“, додаје протојереј-ставрофор Џомић.
Поглавар Српске православне цркве изнео је током посете Москви јасан став о питању украјинске цркве
„Српска православна црква потпуно подржава јединство и целовитост Руске православне цркве и одлучно осуђује акције унијата и расколника… Свако ко помаже украјинским расколницима непријатељ је не само Руској цркви и руском свету, негп свим православним словенским народима и свему православном свету, истакао је Патријарх Иринеј у Москви.