Мемоари јединог француског маршала и српског војводе Франше Д’Епереа откривају мисли које је записао у свом Ратном дневнику између 1918. и 1920. године, представљени су у амбасади Француске у Београду.
Унука маршала, грофица Клод де Сен Пјер рекла је да су речи које најбоље описују однос њеног деде према Србији „поштовање и велика храброст“.
„Господин (Директор Балканолошког института Војислав) Павловић ме питао да ли могу да пронађем мемоаре мог деде са Источног фронта. Желела сам то да поделим са вама, јер то само показује поштовање и част коју је мој деда показао према вама“, рекла је Сен Пјер.
уразговору са министром одбране Алекссандром Вулином (фото:Лола Ђорђевић)
Директор Балканолошког института САНУ Војислав Павловић рекао је да ће издавачка кућа Прометеј нову едицију „Српске војводе“ започети мемоарима Д’Епереа.
„Овај драгоцени фронт ће опет привући пажњу читалаца“, рекао је Павловић и додао да ће књига показати и односе међу савезницима и Д’Епереове погледе на српску војску.
„За Д’Епереа су Срби били храбри и дисциплиновани војници, а војвода Живојин Мишић строг и одмерен човек, који је на њега оставио највећи утисак“, рекао је Павловић.
Амбасадор Француске Фредерик Мондолони рекао је да је ово прилика да се Србија и Француска сете „братства по оружју“ у Првом светском рату и додао да би две земље понекада заборавиле колико су блиске.
„Да подвучемо да и данас наши војници стоје раме уз раме у мировним операцијама у Африци и Либану како би чували међународни мир и стабилност“, рекао је амбасадор.
Мондолони је додао са ће Србија заузети посебно место 11. новембра на церемонији обележавања 100 година од краја Првог светског рата.
Промоцији су присуствовали министар одбране Србије Александар Вулин, државни секретар у Министарству за рад Негован Станковић,помоћник градоначелника Београда Андрија Младеновић, председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић, сране дипломате и многобројни поштоваоци генерала д`Епера.
Луј Франше д’ Епере (франц. Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey) је био маршал Француске и почасни војвода српске и југословенске војске.
Студирао је Сен-Сир академију 15. октобра 1874, и по завршетку ове добио је чин пешадијског потпоручника 1. октобра 1876, у капетана унапређен је 28. октобра 1885, за пуковника 12. јула 1903, бригадног генерала 23. марта 1908, дивизијског генерала 23. марта 1912, за маршала Француске 19. фебруара 1921. Исте године, месец дана раније, 29. јануара, добио је и почасну титулу Војводе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).
У Првом светском рату (10. септембра 1914. до 31. марта 1916) командовао је француском армијом (5), до 29. априла 1918. групом армија на француском фронту, а од 9. јуна 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту.
Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање немачко-аустријско-бугарске војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена Србија. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату.
У Београду му је подигнут споменик.
Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, Тунису, Алжиру. Тонкину и Ананиу, Кини и Мароку.
Његова праунука Сиголен је са мужем у Варницама основала Сликовити музеј старе Србије.
Новости/Њуз Фронт