Дипломатска офанзива прави „рампу“ Приштини за столицу у Интерполу

Србија је започела опсежну дипломатску иницијативу како би спречила да Приштина на Генералној скупштини Интерпола, која ће се одржати у новембру у Уједињеним Арапским Емиратима, постане чланица ове организације.

Менг Хонгвеј и Небојша Стефановић Фото Танјуг

Према нашим информацијама, наредних недеља свим државама које су у Интерполу биће упућена писма са детаљним аргументима и чињеницама зашто Косово не треба да постане чланица.

Представници Србије у директним контактима са колегама из најутицајнијих држава у Интерполу објашњаваће наше позиције у вези са јужном покрајином.

Београд ће бити и на сталној вези са Пекингом и Москвом, који су и до сада, међу осталим чланицама лобирали за то да се тзв. држава Косово не прими у ову организацију.

Блокада Приштине била је тема и разговора које је српски државни врх у понедељак у Београду имао са шефом Интерпола, Менг Хонгвејем.

Он се састао са председником Александром Вучићем и министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем, који му је пренео да ће акценат српских аргумената бити на резолуцији Интерпола о јасним смерницама, процедурама и критеријумима за чланство која каже да само држава чланица УН може да постане члан те међународне организације која се бави полицијском сарадњом.

Захтев Косова за чланство уврштен је у нацрт провизорне агенде 87. седнице Генералне скупштине Интерпола, која ће бити одржана од 18. до 21. новембра у Дубаију.

Међутим, то није и гаранција да ће се државе изјашњавати о пријему Приштине, јер коначан дневни ред скупштине, непосредно пред почетак рада, треба да утврди Извршни комитет, којим председава Хонгвеј, који је из Кине.

Осталих 12 чланова су из Алжира, Кореје, Русије, Канаде, Француске, Белгије, Бразила, Америке, Молдавије, Сингапура, Јужне Африке и Нигерије, од којих половина не признаје лажну косовску државу.

Евентуални пријем Косова у Интерпол подразумевао би опасност да се против великог броја српских полицајаца и војника који су учествовали у противтерористичким операцијама 1998. и 1999. подижу међународне потернице и да се Србији изручују налози да се ти људи хапсе.

Да евентуално приступање тзв. државе Косово Интерполу не би било ни у интересу Србије, ни самог Интерпола, сматра и Божидар Спасић, експерт за безбедносна питања, који за „Новости“ указује управо на опасност од ових политичких манипулација Приштине:

Оправдан је страх да ће злоупотребити механизме Интерпола, јер они већ имају спремне „црне листе“ Срба. Њихове полицијске и безбедносне структуре не да још нису спремне да се издигну изнад политичких диктата, него нису способне ни да обезбеде елементарну безбедност, што се показало и приликом посете Вучића Косову. То сада виде и у ЕУ и Косово сада „гурају“ само Американци.

УСЛОВ ЈЕ СТОЛИЦА У УН

На заседању ГС Интерпола прошле године, када је Косово повукло захтев за пријем јер нису успели да обезбеде довољну подршку, донета је и резолуција о јасним смерницама, процедурама и критеријумима за чланство у тој организацији, па земље које траже пријем од сада морају да потврде да испуњавају све „неопходне услове државности“.

Палестина је, тако, примљена у чланство, али, за разлику од Косова, она у УН има статус државе посматрача.

Д. МИЛИНКОВИЋ

http://www.novosti.rs/