Листер је пас који је својим завијањем заувек оставио печат пријатељства и саборништва међу војницима са којима је делио дуге војничке дане у рововима. Он је вучјак са Кошара који се борио на страни Србије до последњег даха.
У службу Отаџбине је ступио 1995 године. Чин мајора је добио због изузетно добро извршених задатака, откривања и заплене наоружања и неколико убистава албанских екстремиста у ратним околностима и илегалаца у мирнодопским условима. Необично је да би се, када год прође крај места где је задавио терористу, узнемирио, режао и залајао би пар пута.
На команду „Листер НАПРЕД!”, без поговора је ишао 50м напред и гледао лево – десно. Мува му није могла промаћи на стотине метара, а ако је ветар био повољан, поред оштрог вида, њушио је на километре.
Током ратног стања, никада није био уплашен упркос артиљерији и авиобомбама. Достојанствено је држао положај. На команду „чувај”, човеку кога је чувао нико није смео да приђе.
Војници са Кошара још памте 1995 годину. Тада је Листер својом прибраношћу спасао себе, војску, мечиће и мечку општег покоља.
Вучјак Листер је последњи пут зацвилео на Васкрс 11 априла 1999 године.
До последњег тренутка је остао одан керовођи воднику Васојевићу „Јагуару”. Убијени су заједно на Опљазу, код Мусине Куће, под непријатељским рафалом са још тројицом сабораца, Предрагом Богосављевићем, Миленком Божићем и Дарком Бјелобрком. Када их је покосио рафал, друго одељење је чуло Листерово завијање. Следећи рафал га је заувек утишао.
Војнички поздрав господине мајоре Листер!
Преузето: Изгубљено је оно само чега се одрекнемо и ФБ профил Слава Христу