Франш Д`Епере! Маршал фанцуски. Војвода српски. Ових дана је поново међу нама. Војсковођа савезничких снага у пробоју Солунског фронта, који је кључну улогу у ратној операцији судбоносног значаја за победу у Великом рату, доделио српској војсци.
Био је толико мудар да процени: само они који жуде и журе да, у поробљеној Србији загрле родитеље, жене и децу, могу да поднесу толике жртве, никоме равне.
О томе је сведочио славни војсковођа Д`Епере, у свом Ратном дневнику који је, пре два дана представљен у Београду, на захвалност његовој унуци, грофици Клод де Сен Пјер. Она је овај дневник, који је промовисан у резиденцији француског амбасадора, даровала Србима.
Са репортерима „Новости“ поделила је живо сећање на свог славног деду и прелистала мемоаре о Солунском фронту, Србији и Балкану.
Ево шта је он забележио – каже нам. – Ко су ти јунаци који могу да се подиче да су заслужили једно од највећих војничких одликовања у свету? То су Срби, тврди на муци. Трезвени. Скромни.
Несаломиви. То су људи слободни. Горди на своју расу и господари својих њива… Али, дошао је рат и, ево, како су се намах окупљени око свога краља и своје заставе за слободу земље, без напора, претворили у војнике најхрабрије. Најистрајније. Најбоље од свих. То су, те, сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам ја горд што сам их водио, раме уз раме, са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине.
Огласила су се звона са Саборног храма, у предвечерје док смо прексиноћ прелиставали са грофицом овај дневник. Звона су била упорна, али сасвим у сагласју са овом причом. Грофица нам је дошла у сусрет са ћерком Флоријан, лепом витком Францускињом која није ни покушала да сакрије емоције.
Памтим деду, а то живо сећање преносим и на моју ћерку, као човека који се поносио јунаштвом српске војске у Великом рату, посебно у пробоју Солунског фронта – прича нам грофица. – У мом памћењу он је уписан као човек коме је Србија била у срцу до последњег даха.
Памтим да му је, у изузетним приликама, на грудима уз државна одликовања Француске био и Орден белог орла из Србије. Памтим и то да се поносио униформом српског војводе коју му је даровао регент Александар.
Говорио је: српска војска у Великој војни била је јуначка, по свему узорна. Такве војске није било.
Прича нам потом, да ју је све што је њен деда оставио у завет потомцима, определило да његов ратни дневник уступи Србима. Издавачка кућа „Прометеј“ објавила га је и промовисала, пре два дана у резиденцији амбасадора Француске у Београду, а грофица је, тим поводом, и допутовала у престоницу Србије.
Нисам се ни трунке двоумила, даровала сам дуго чуван дедин ратни дневник, само вама Србима, јер само ви то и заслужујете – казала нам је.
Поштовање према славним ратницима мора да буде обострано. То је дуг према нашим прецима. И не само дуг, већ и порука за будуће генерације. Ја сам своју мисију испунила, пренела сам на ћерку обавезу да негује успомене. Верујем да ћете и ви, потомци славних предака, којима је мој деда посветио најузвишеније сећање, следити исто.
Звонила су звона са Саборне цркве у Београду. Чинило нам се да, на тренутак, промичу силуете старих ратника који победоносно марширају у слободу Србије.
Грофица Клод де Сен Пјер каже:
Мој деда, да је жив, и данас би говорио исто: српски народ је јуначки народ који воли слободу и живи за своју отаџбину.
У БЕОГРАДУ ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ НА СПОМЕНИК МАРШАЛУ
На споменик француском маршалу Франшеу д’Епереу у Београду јуче су положени венци, а амбасадор Француске у Србији Фредерико Мондолини изјавио је да је тиме обележено сећање на врховног команданта савезничких трупа на Солунском фронту у Првом светском рату, француском маршалу и српском војводи.
Мондолини је навео да је маршал Франше д’Епере радио на француско-српском пријатељству, као што то сада раде владе двеју земаља и председници Емануел Макрон и Александар Вучић.
Заменик градоначелника Горан Весић је подсетио да су ове године Србија и Француска заједно обновиле Споменик захвалности Француској на Калемегдану, као и да ће први пут ове године заједно бити обележене стогодишњица ослобођења Београда 1. новембра и 20. октобра када је Београд 1944. ослобођен у Другом светском рату.
У тих десет дана биће и посебни дан Француске, а заједно ће се звати Дани слободе – рекао је Весић и посебно захвалио породици француског маршала која је овом приликом дошла у Београд.
ЗАСЛУГА СРПСКОГ НАРОДА
Ратни дневник Франшeа д’Епереа, први пут се објављује у Београду. Заслуга за овај, може се рећи подвиг, припада Балканолошком институту САНУ.
Мени се јавио професор Војислав Павловић, директор овог института – говори унука славног војсковође. – Питао је, да ли бих уступила дедине ратне дневнике. Наравно, пристала сам, јер их српски народ, коме се он дивио, заслужује.
ВОЈВОДА
Мој деда је посебно био поносан на то што га је регент Александар удостојио звања српског војводе. Уз његову маршалску титулу, ово му је признање било посебно драго – говори нам унука Франшeа д’Епереа.
О том дану, када је примио звање српског војводе, говорио нам је и бележио у свом дневнику. Био је то дан високог светлог плавог неба над Београдом, проламало се громко „Живео“. Свирала је војна музика Марсељезу и био је постављен ескадрон краљеве гарде.
Милена Марковић
http://www.novosti.rs