Председник Вучић послао је са Косова поруку мира. Његов говор био је умерен и реалистичан. Говорећи о својим циљевима, председник није давао лажна обећања. Ако узмемо у обзир какве су све гласине кружиле уочи говора, уз велика очекивања једних и забринутост других, његове поруке можемо протумачити само као храбре и добродошле.
Амбасадор Норвешке у Београду Арне Санес Бјорнстад, у интервјуу за „Новости“, овако оцењује најважнији политички догађај ове године – посету Александра Вучића Косову.
* На Вучићеве поруке мира, Албанци су узвратили барикадама. Зашто их нико не критикује због тога?
Забрана посете председника Вучића селу Бање није начин да се покаже спремност за помирење, нити нормализацију односа, већ управо супротно. Охрабрујућа је чињеница да је косовски председник Тачи упутио критике онима који су спречили посету председника Вучића.
* Иако коначног решења за КиМ нема, разграничење је нешто што се највише помиње. Да ли би то било добро решење?
Понекад ми се чини да сви говоримо о решењима не обраћајући пажњу на проблем. Заједница општина, промене граница… ја то видим као могуће инструменте, а не циљеве по себи. Оно што је важно јесте пронаћи решење које нас извлачи из садашњег застоја и подстиче стабилност на Балкану и ширем региону и, друго, омогућава косовским Србима да живе како желе, без страха и дискриминације.
* Оценом да је „својатање Прешева од Албанаца исто што и својатање Косова од Србије“ изазвали сте оштре критике дела јавности?
Стојим иза свега што сам рекао. Тражили су ми да прокоментаришем Харадинајеву изјаву да су Прешево и Бујановац „источно Косово“. Рекао сам да такве изјаве не помажу решењу ситуације, али сам додао да они који говоре о Косову као саставном делу Србије, не треба да се изненаде ако други називају делове Србије „источно Косово“. Моја поента је да би то неки назвали „мило за драго“. Међутим, ни такве изјаве не доприносе решењу.
* Да ли је могућа нека међународна конференција о Косову, попут Дејтона?
Међународна конференција о Косову је одржана 1999. у Рамбујеу и ја сам тада присуствовао у саставу делегације ОЕБС. Конференција није успела пошто тадашњи председник Милошевић није прихватио предлог да Косово буде аутономна област у оквиру Србије и СРЈ. Вучић је потпуно у праву када каже да се за Србију ситуација погоршава са сваком пропуштеном приликом. Сумњам да би још једна конференција попут оне у Рамбујеу било шта олакшала.
* Председник Вучић каже да би косовско решење могло да се тражи 10-20 година. Хоће ли Србија толико чекати на ЕУ?
Србија ће се прикључити ЕУ као пуноправна чланица оног тренутка када се испуне сви услови за чланство. Један од њих, мада не и једини, јесте да нема нерешених питања са суседним државама.
* Који су то све услови? Да ли међу њих спада и „удаљавање“ од Русије?
Да би постала пуноправна чланица, Србија мора да поштује спољну и безбедносну политику ЕУ. То значи да ће Србија морати да промени своју политику не само у односу према Русији, већ и по другим питањима спољне и безбедносне политике. Блиска сарадња држава унутар ЕУ подразумева да државе чланице стоје заједно пред било каквим претњама, било да је реч о опасности по све или по једну државу чланицу.
* Како оцењујете односе Србије и Норвешке?
Односи су веома добри. Још увек постоји велики неискоришћени потенцијал када је реч о трговини и инвестицијама, али ће могућности за ту сарадњу доћи како се Србија буде приближавала ЕУ, побољшавала инвестициону климу и владавину права. Када је реч о политичкој сарадњи, можда не можемо увек да се слажемо у свему, али се разумемо и блиско сарађујемо у низу питања од заједничког интереса. Испод свега тога се крије пријатељство старије од једног века.
* Норвешка влада издвојила је новац за помоћ сиромашним општинама у Србији. О којој суми се ради?
За оно што „остаје“ од 2018. године, дали смо два милиона евра. Следеће године „допуњавамо“, али још не можемо рећи са колико тачно. Међутим, треба да повећамо број општина како бисмо укључили свих 91 из разних крајева Србије. Приоритети ће бити најсиромашнији.
СКАМЕЊЕН ПРЕД ЛЕПОТОМ СРПСКИХ СВЕТИЊА
* ВАША влада помаже и српске манастире на Косову.
Посебну помоћ су добили манастир Високи Дечани, као и манастир у Призрену, али ту су и други. За нас, као и за ЕУ и САД важно је да се очува културно наслеђе Срба на Косову. Посетио сам Грачаницу, Дечане и Пећку патријаршију и остао скамењен пред лепотом ових споменика Богу и вери, као и од духовности њихових верника.