Од 18 цркава и једног манастира који припадају бујановачкој парохији, две светиње – Црква цара Константина и царице Јелене у Трновцу и Црква Света Петка у Лучану, већим делом године су под кључем.
Ланци и катанци на капијама и решетке на прозорима здања, које већ нагриза зуб времена, сведоче о времену када су цркве подигнуте, а према предањима, потичу из 13. века.
До шездсесетих година прошлог века, када је у овим крајевима још било српског живља, цркве су обнављане. Одласком верника, оне постају запуштене.
Отац Новица Николић, парох бујановачки, каже да су црквена здања претрпела много штете током сукоба у Копненој зони безбедности 2001. године, али да од тада немају проблема са албанским живљем.
На храмовну славу цркве у Трновцу верници долазе једном годишње. То су људи који су се одселили из овог краја, али и верујући људи из Бујановца и Врања. Тог светог дана буде и до 600 верника у цркви – прича нам парох Новица, док откључава капију.
Он додаје да се црква отвара само због одржавања, а понекад се јаве и људи који желе да среде двориште. Али да би се светињи вратио стари сјај, потребно је много више.
Направили смо пројекте и предрачун за обнову храмова, и овог и цркве у суседном Лучану. За цркву у Трновцу је лакше, ограђена је, док са црквом у Лучану имамо проблема, јер нам је одузет део земљишта у њеној близини – прича свештеник.
Он подсећа да је црква раније била на мети екстремиста, који су на њу испаљивали рафале, поломили су лустер, ишарали је графитима.
На срећу, све је то део прошлости. Сада са Албанацима у Трновцу, па и у Лучану, немамо никаквих проблема. Многи од њих нам дају воду или нешто од алата што је потребно док радимо у порти. Верујем да у тим тешким временима те вандализме нису починили мештани – каже отац Николић.
У порти цркве, време као да је стало. Свеже покошена трава сведочи о скорој посети верника, а све остало полако постаје део историје.
Недалеко од Трновца, у селу Лучане, црква посвећена Светој Петки такође је под кључем. У њу верници више не улазе. Свештеник обилази здање, али зуб времена је учинио своје – само крст на врху цркве симболично означава место где су се крстили и венчавали Срби пре много деценија.
ЛИТУРГИЈА САМО 3. ЈУНА
Само једном годишње, 3. јуна, верници обилазе Цркву цара Константина и царице Јелене. Литургија, литије, сећања и успомене окупљених чине да светиња настави да живи.
Ј. СТОЈКОВИЋ
http://www.novosti.rs/