Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев поручио је на ОЕБС-овој конференцији „Људске димензије“ у Варшави, да су Срби у нашој јужној покрајини у протеклих годину дана око 50 пута били изложени етнички мотивисаним нападима. Козарев оцењује да је то у знатној мери последица неиспуњавања обавеза Приштине у смислу формирања Заједнице српских општина.
„Сматрамо да је непримењивање дела Бриселског споразума из 2013. године који је обавеза Приштине, односно формирање ЗСО која треба да омогући и гарантује свеобухватан механизам за безбедан и функционалан живот Срба на Косову и Метохији, катализатор наведених екстремних процеса“, објаснио је Козарев, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију.
Учеснике конференције упознао са конкретним примерима насиља према Србима и њиховој имовини на КиМ, али и упозорио на чињеницу да је у овој години посебно испољена агресивност према политичким званичницима Србије и политичким представницима Срба на КиМ.
Козарев је подсетио да је у јануару убијен српски политичар Оливер Ивановић, и да, упркос томе што је Београд понудио сву помоћ у истрази, тзв. Косовска полиција упорно одбија сарадњу и не постиже никакве резултате.
Подсетио је такође, да су специјалне јединице тзв. Косовске полиције 26. марта извршиле и терористички акт хапшења директора Канцеларије за Косово и Метохију и шефа преговарачког тима Марка Ђурића, те да су том приликом услед удараца кундацима, шутирања, употребе шок бомби и сузаваца повређена још 32 грађанина, саопштава Канцеларија.
„Једноставно не може постојати разлог за такво понашање, а сувишно је нагласити да је наведени повод Приштине неистинит и проверљивом аргументацијом одмах дискредитован. Србија је реаговала сталожено и стрпљиво у циљу одржавања мира. Међународна заједница била је тиха у осуди и реакцијама“, навео је Козарев.
Посебну пажњу Козарев је посветио актима насиља чији је циљ био да се осујети недавна посета председника Србије Александра Вучића КиМ, изразивши уверење да је тзв. Косовска полиција могла да спречи овакву ситуацију, али да ју је неадекватном реакцијом заправо омогућила.
„Током ових догађаја био је неопходан ангажман Кфора чије присуство за Србе на КиМ представља гарант мира. Све наведено недвосмислено указује на неприхватљивост формирања било каквих тзв. Косовских безбедносних снага, јер институције у Приштини нису показале зрелост ни спремност да заштите све грађане, без обзира на етничку и верску припадност, и обезбеде им основе људске слободе“, рекао је Козарев.
Како је истакао, због свих наведених примера склоности ка политичкој инструментализацији, тзв. Косовска полиција не треба да буде у Интерполу, чији члан покушава да постане, јер ће и то злоупотребити за обрачун са Србима.
Козарев је закључио да Србија, упркос свему, и даље остаје сталожена и стрпљива, посвећена миру, компромисном разрешењу вишевековног косметског чвора и унапређењу сарадње у региону.