Природни гас који ће се испоручивати преко другог крака гасовода „Турски ток“ могао би да потече кроз гасне трансмисионе системе Бугарске, Србије и Мађарске, па даље до Аустрије, кажу руски експерти за енергетику коментаришући резултате сусрета председника Русије Владимира Путина и премијера Мађарске Виктора Орбана у Москви.
Ово је друга посета мађарског премијера Русији у последња два месеца. Последњи пут лидери су се састали 15. јула у Кремљу, када је Орбан присуствовао завршници Светског првенства у фудбалу.
Мађарска спада у оне малобројне земље ЕУ које воде отворен дијалог са Русијом и противе се антируским санкцијама и дипломатским ратовима.
Путин је након јучерашњег састанка потврдио да је Мађарска један од кључних партнера Русије у Европи и да се односи двеју земаља практично развијају у свим правцима.
Позитивну динамику, упркос санкцијама, показује трговинска размена, а стране очекују да ће она бити повећана на 10 милијарди долара годишње. Осим тога, обим узајамних инвестиција износи милијарду долара.
Руски председник је рекао да постоје и други заједнички пројекти двеју држава, посебно у области фармације, а нагласио је и интерес мађарских инвеститора за Русију, као и руских за Мађарску.
Ипак, главна тема разговора двојице лидера била је енергетика, а главни резултат је договор да испоруке руског гаса Мађарској буду настављене и после 2020. године. Орбан је изразио жељу да гасовод „Турски ток“ прође кроз Мађарску, а Путин није искључио ту могућност.
„Мађарска је прилично велики потрошач руског гаса у Источној Европи. На пример, прошле године је потрошња износила око седам милијарди кубних метара — то су озбиљне количине. Мађарска, наравно, жели да добија руски гас, и то по најбезбеднијој, најсигурнијој рути. Због тога је заинтересована за то како ће руски гас бити транспортован након изградње ’Северног тока 2‘ и ’Турског тока‘, а управо сада се одређује како ће гас који дође до турске границе бити распоређен даље европским потрошачима“, рекао је за Спутњик генерални директор руског Фонда национале енергетске безбедности Константин Симонов.
Према његовим речима, и снабдевање Србије руским гасом преко „Турског тока“ је све реалније.
„Постоје у Источној Европи земље које на сав глас говоре да више неће узимати руски гас, иако схватају да ће то морати да ураде с обзиром на повољну цену. С друге стране, Мађарска је увек показивала намеру да сарађује са Русијом. Осим тога, Мађарска тешко да може да користи течни природни гас, с обзиром на то да нема излаз на море. Та земља показује да нема посебну жељу да трчи по тржишту ’исплаженог језика‘ и тражи нешто што није руско, јер је јасно да ће тај гас бити скупљи од руског гаса. Будимпешта истиче да су за њу главни економски избор и поузданост испорука. ’Гаспром‘ може да обезбеди и једно и друго, а код других добављача ту могу да искрсну разне потешкоће. Због тога би Будимпешта желела да види проширење турске руте на својој територији, што је, уосталом, и логично. Мислим да ће на крају бити прихваћена рута која иде из Бугарске у Србију, из Србије у Мађарску, а даље у Аустрију“, истакао је Симонов.
Поред тога, између Русије и Мађарске развијају се пројекти и у нуклеарној енергетици. Путин и Орбан договорили су се да наставе са пројектом изградње два нова нуклеарна реактора у нуклеарки „Пакш“ у Мађарској. Руски „Росатом“ би у скорије време требало да започне радове на тој нуклеарки, која већ производи 40 одсто електричне енергије потребне Мађарској. Пуштање у рад додатних капацитета ће удвостручити количину произведене електричне енергије, чиме ће тражња мађарске привреде бити задовољена у наредних неколико година.
Трошкови пројекта „Пакш“ износе око 12,5 милијарди евра, а већину средстава осигураће Москва кредитом у висини од 10 милијарди евра. Путин је рекао да би радови могли да почну почетком наредне године.
Орбан већ дуго љути европске колеге својом политиком, које укључују и тесне везе за Русијом. Мађарски премијер је оштар критичар санкција које је ЕУ увела Русији због кризе у Украјини, а такође ради и на јачању веза са Москвом, што се никако не свиђа Европи.
Орбанова посета Москви се дешава у тренутку заоштравања односа Будимпеште и Брисела и уочи неформалног самита ЕУ, чија ће једна од кључних тема бити увођење могућих санкција Мађарској због њене антимигрантске и антиевропске политике.
Последњих месеци ЕУ прети Мађарској разним санкцијама, смањивањем финансирања и другим казненим мерама због мађарске политике у областима миграција, медија, корупције и цивилног друштва. Противници тврде да је све то у супротности са демократским вредностима ЕУ и владавином права, док Орбанове присталице тврде да се води прљава кампања против Мађарске.
Незадовољство Орбановом независном политиком исказано је и на дипломатском нивоу, 12. септембра, када је Европски парламент изгласао почетак активације Члана 7 Уговора о ЕУ против Мађарске због њене антиимигрантске политике.
Европски посланици су одлучили да на тај начин казне Мађарску због „подривања вредности Уније“. То би могло довести и до одузимања права гласа Будимпешти у институцијама ЕУ, пре свега Савету ЕУ, и до увођења санкција Мађарској.
Орбан је рекао да се ради о „чину освете“ ЕУ због одбијања његове земље да испоштује мигрантске квоте и обезбеди смештај мигрантима.
Руски експерти оцењују да Орбан због затегнутих односа са ЕУ покушава да нађе и добије подршку ван Уније, пре свега од Русије. Поред тога, Будимпешта одржава односе и са Кином, а донедавно је развијала добре односе и са Турском.
Експерти истичу да је Мађарска једна од ретких земаља ЕУ која је отворена за дијалог и која се доследно залаже за укидање антируских санкција, а руски аналитичари Мађарску виде и као „врата Русије у ЕУ“.
https://rs.sputniknews.com