Српска православна црква, поводом претње глобалног раскола у православљу, ускоро ће морати да изабере страну – руску или цариградску.
Да се час опредељивања ближи, указује и прошлонедељни позив Светог синода Московске патријаршије упућен поглаварима православних цркава да размотре „заједничку одговорност“ поводом догађаја у чијем је средишту тзв. Украјинска црква.
Овај позив, како се објашњава у црквеним круговима, само је на дипломатски начин затражена подршка Руској цркви у њеној одбрани канонске надлежности у Украјини.
Српска патријаршија није се до сада оглашавала поводом прекида односа између два највећа духовна центра источног хришћанства – Васељенске и Московске патријаршије.
Сукоб око најаве давања аутокефалије неканонској цркви у Кијеву прети да се опасно приближи црвеној линији – расколу. Ова врста разлаза, по општој оцени, изазвала би тектонске поремећаје у светском православљу.
У црквеним круговима блиским Патријаршији у Београду не крију да све извеснији судар Москве и Цариграда Српску цркву доводи у деликатан положај, а да свака одлука може да произведе дугорочне последице.
Недвосмислено смо наклоњени Руској цркви, не само због вековних веза Срба и Руса, нити због изградње Храма Светог Саве на Врачару. Две наше цркве најјаче повезује идентичан поглед на косовско питање, које је веома високо на плану приоритета руске црквене дипломатије – објашњава саговорник „Новости“ из врха СПЦ.
Проруски став наше цркве и предстојеће изјашњавање патријарха Иринеја, како објашњава наш саговорник, може у будућности да има и своју цену.
Васељенска патријаршија, иако без материјалне моћи и великог броја верника, и даље се сматра адресом кључном за стицање самосталности сваке православне верске заједнице која тежи канонском признавању. На ова врата већ је покуцала тзв. Македонска православна црква, која на све начине покушава да се избори за свој легитимитет. Нико не гарантује да истим путем неће кренути и групе које се представљају као локалне, националне, православне цркве – кажу у седишту СПЦ, и наглашавају да ће све одлуке у вези са овим питањем бити донотене уз консултације са „сестринским црквама“.
Упућени у црквена збивања кажу да би Српска патријаршија могла да заузме јаснији став према украјинском спору већ следеће недеље, када ће бити одржано заседање Светог архијерејског синода.
Храм Светог Саве на Врачару (фото:Лола Ђорђевић)
ПОДЕЛЕ И СУКОБИ
Православље је већ дуго суочено са неформалном поделом на два блока јелинских (грчких) и словенских цркава. Ове две групе, међутим, немају идентичне ставове о свим актуелним питањима.
Јерусалимска патријаршија прекинула је односе са Румунском црквом, Антиохијска стоји веома лоше са јерусалимском, а суштински грчки Фанар је свако мало у завади са Атинском архиепископијом.
У кругу завада је и Српска православна црква која је годинама у замрзнутом конфликту са патријаршијом у Букурешту. Разлог је неканонско деловање румунских свештеника у Источној Србији.
Р. ДРАГОВИЋ
http://www.novosti.rs/