Дошли туђи, посвађали домаће. Тако би могло да се опише тренутно стање око мигрант- ског питања на европском тлу. Незвани гости су банули и унели јабуку раздора којом су изазвали једну од највећих криза од оснивања ЕУ.
Патриотски и либерални табори су се дубоко укопали у своје ровове и немају намеру да одступе. Притом, процене говоре да се чак између шест и 10 милиона потенцијалних „дођоша“ још налази у окружењу, док око 25 милиона вреба издалека. Од тога, само у Турској их је тренутно близу четири милиона, у Либану још око милион.
Остали чекају повољну прилику. А неки од њих би могли, баш због свађе у ЕУ, да се заглаве и у Србији.
После атмосфере на неформалном састанку лидера Уније, који је председавајућа Аустрија организовала средином ове недеље у Салцбургу, мирне душе може да се постави питање да ли ЕУ још постоји.
Оформила су се два табора с непремостивим разликама. Један предводи Виктор Орбан, други Еману- ел Макрон.
И док је француски председник давао изјаве о потреби солидарности и одговорности, мађарски премијер се противио било каквом прихвату азиланата. Орбан одбија и повећање на 10.000 људи до 2020. године капацитета Фронтекса, који ће заједно с нашим граничарима чувати границу Србије. Грчка, Шпанија и Италија, које су и највише погођене мигрантском кризом, такође су стале уз Мађарску. Својевремено је, када би постојале велике разлике, била бар присутна воља да се пронађе компромис. Сада ни тога нема. Свако је ушанчен у свом рову.
Земље које тренутно мање или више изражавају противљење свему што има мигрантски призвук су Италија, Мађарска, Шпанија, Грчка, Аустрија, Данска, Шведска, Чешка, Словачка, Пољска. Малта и Кипар балансирају, док је у Немачкој ситуација крајње специфична, јер је гостопримљиву Ангелу Меркел у незавидан положај довела коалиција крајње скептична на масовни избеглички прилив.
Све време самита у Салцбургу осећао се мирис предизборног барута пред изјашњавање за нови сазив европског пар- ламента у мају следеће године, с варницама између националиста и мондијалиста, у атмосфери потегнутих процедура за ограничавање гласања унутар Европског савета, најпре против Пољске, а недавно и против Мађарске. У том вакууму, избеглице ће тражити своју прилику.
Мигранти и даље пристижу у ЕУ, најчешће из пет праваца. Иако се њихов број знатно смањује, занимљиво је да су две руте у порасту у односу на лане. Путем преко западног Медитерана, који води до Шпаније, у првих пет месеци ове године стигло је 8.206 миграната, а прошле године само 5.165.
Маршрута из правца источног Медитерана води преко Албаније и њом су стигле чак 19.853 избеглице у односу на 10.453 прошле године.
Преко остатка Западног Балкана, што захвата и територију Србије, од јануара до маја, ушло је 1.897 у односу на 4.192 прошле године, док је прилив рутама из западне Африке и преко горње, источноевропске границе, анегдотичан, с 96 (лане 113), односно 157 (271) избеглица.
У прва три месеца ове године, иначе, грађани Сирије су и даље најмногобројнији. Азил у земљама ЕУ је тражило 15.800 људи из ове земље.
Следе Ирачани са 9.200, Авганистанци 7.700 и Нигеријци 6.400. Од почетка избегличке кризе, од 2014. године до данас, у ЕУ је ушло 1.800.000 људи. Немачка је до сада примила више од 40 одсто укупног броја миграната, и то се сада директно одражава на политичку ситуацију у овој земљи.
Према броју становника, у Немачку је ушло 3.945 избеглица на милион житеља, у Аустрију 3.865, Шведску 3.125, а у Француску и Италију свега 605, односно 580. На овом путу пуном неизвесности и опасности, истовремено је ових година, према подацима Високог комесаријата УН за избеглице, у страдало преко 16.600 људи.
Прве године, у ЕУ је пристигло 215.000 миграната, налет је уследио 2015. са преко милион људи, 2016. је ушло 363.000, годину касније 171.000, док је у првој половини ове године стигло 45.000 миграната.
Њихов број се смањује пре свега због мера које је ЕУ предузела у борби против шверцера људима, склапања споразума о заустављању у трећим земљама и ојачане контроле. Али нико не гарантује да се неће покренути неки нови талас. Ипак, мигрантима је сада много теже да се пробију до ЕУ него раније.
Усред кризе, у јесен 2015, стизало их је 30.000 дневно, колико данас за четири месеца. Питање је како разместити оне који су већ дошли, а велики проблем је и њихова интеграција. Хитност је данас, међутим, политичке природе, јер је на испиту европско јединство. У опасности је и споразум из Шенгена који, очигледно, треба реформисати, као и целокупну миграциону политику стару преко 30 година у Европи нових политичких мутуација.
Важну поруку послао је недавно председник ЕК Жан-Клод Јункер, да су Европи потребни квалификовани мигранти. За остале, Француска и Немачка већ спремају партнерство с афричким земљама, да их по строгим правилима врате кући.
Наравно, ако скрштених руку буду чекали да их ухвате и депортују, и под условом да у међувремену не стигну нови, илегално настројени, али легитимно жељни лепше будућности.
Горан Чворовић
http://www.novosti.rs/