Карен Шахназаров: Америка шурује са терористима на Космету и Кавказу

Дволичност Запада, пре свега Вашингтона, на својој кожи у недавној прошлости осетили су и Руси и Срби. У Вашингтону имају несхватљив став према терористима, јавно се залажу за заједничку борбу против тероризма, али с њима шурују кад им то затреба. Тако је било на Кавказу док је трајао рат у Чеченији, а затим и на Косову и Метохији.

Руски режисер Карен Шахназаров (фото :Лола Ђорђевић)

Говори овако, у ексклузивном интервјуу за „Новости“, Карен Шахназаров, један од најпознатијих руских филмских режисера.

Уочи београдске премијере филма „Решење о ликвидацији“ (27. септембра), чији је Шахназаров продуцент, а који се бави тероризмом у Чеченији, наш саговорник наглашава да су тајне службе САД и њихови савезници на разне начине помагали терористима у време рата на Кавказу, без обзира на то што се руководство САД јавно декларисало за заједничку борбу против тероризма.

По истој формули су касније били на страни албанских терориста и сепаратиста на Косову и Метохији и отворено им помогли да отргну тај део Србије. Због сличне судбине ми у Русији одлично разумемо и сaосећамо са Србима – каже Шахназаров, који је и директор чувеног концерна „Мосфилм“. – Уверен сам да ће филм, који ће се у Србији приказивати под насловом „Убити по виђењу“, ваша публика лако разумети. То што је радио и што ради Запад у Србији је ратовање и против Русије. Њима смета свако зближавање Србије са Русијом без обзира на то што знају да су то два веома блиска народа исте религије, сличног језика и с повезаном културом и историјом.

* Западни политичари често говоре о Русији као о „реметилачком фактору на Балкану“.

Ко зна историју, лако може да примети да је Западу стално сметало зближавање Русије и Србије. Сасвим је природно да Русија и Србија имају одличне односе у свим сферама.

* Као продуцент филма одабрали сте тему борбе против тероризма, а крвави рат у Чеченији на Кавказу многи памте по зверствима једног од највећих крволока, Шамиља Басајева?

Мало смо променили презиме Басајеву у Баздајев, јер се ипак ради о уметничком филму који није класични документарац. Иначе, сви догађаји у филму су истинити.

* Зашто баш сукоб на Кавказу?

То је болна тема за многе у Русији. И нама је циљ да се то види, поготово млађе генерације, како се то никада више не би поновило. Погинуло је много људи који су ратовали са обе стране, али и цивилног становништва. Поуке морају бити извучене.

* У рату на Кавказу, с верским фанатицима и сепаратистима из Чеченије били су и многи плаћеници из арапских земаља?

Ти плаћеници се нису ни скривали, а без те помоћи из иностранства тешко да би они дуго могли да ратују против руске војске и полиције без обзира на то колико је Русија тада била слаба. Сепаратистима на Кавказу су помагале и западне тајне службе. Њима је био циљ да направе хаос у Русији и распале национализам међу муслиманским становништвом у Татарстану и Башкирији.

* Чини се да у том сукобу западне тајне службе и не скривају на чијој су они страни.

 У великој политичкој борби за утицај и територије, западне службе сматрају да су им дозвољена сва средства. Битно им је да остваре своје планове.

Руски режисер Карен Шахназаров (фото :Лола Ђорђевић)

* Последње анализе направљене у Вашингтону потенцирају причу о „руској опасности по Балкан“?

Мене искрено радује што у Србији срећем много људи који имају симпатије према Русији. Изјаве и анализе које стижу из Вашингтона доживљавам као део медијске борбе и остатак хладноратовске реторике. Као што у Србији постоје људи који воле Русију, тако и код нас воле Србе. Нико не скрива да има и оних који су прозападно оријентисани, и то им право нико не ускраћује. Међутим, поставља се питање зашто су тим западним аналитичарима сумњиви Срби и Руси који су за још веће зближавање и бољу сарадњу двеју братских земаља.

* На разним скуповима у Кремљу често говорите како је потребна већа брига за пријатељске земље и народе?

Врло често говорим управу на ту тему. Лично имам велике симпатије према Србима и дубоко сам уверен да Русија треба да има бољу и конкретнију сарадњу са Србијом и са свим земљама које то желе.

* Стиче се утисак да људи у Срби често имају нереална очекивања од Русије?

 У потпуности разумем те људе који имају велике наде од Русије. Морамо схватити оне који имају тешке невоље. Морају имати некакву наду. Што пре Русија буде економски, културно, научно и војно јача, она ће реално бити способнија да помогне братском народу.

* У више наврата сте изразили жељу да посетите Србе на Косову и Метохији?

Врло радо бих посетио храмове на Косову и Метохији. Што се тиче приказивања мојих филмова, ако успемо да се организујемо, наћи ћу време да одем у Косовску Митровицу и сретнем се с тамошњим љубитељима филма.

* Намеравате ли да једног дана снимате са српским колегама у Србији или у Русији?

Волео бих да заједно направимо филм. Иако је још рано да о томе говорим, ипак ћу вам рећи да разговарам с београдским режисером Стефаном Ђелинеом, који је у Москви студирао. Надајмо се да ће се остварити неки од планова.

* У Русији је премијера филма „Решење о ликвидацији“ била у време СП у фудбалу?

Погрешили смо јер смо имали премијеру када је цела Русија гледала фудбал. Али поновили смо представљање филма и резултати су добри. Иначе, осим у Србији, филм ће се приказивати и у Кини, Јапану и Јужној Кореји.

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА КАО ЈЕДНО

Никада нисам крио свој став и то сам јавно говорио – штета је што су се раздвојиле Србија и Црна Гора – каже наш саговорник.

То је за мене један народ, ма како се он звао. Не негирам постојање обе заједнице, али чему делити људе? Остаје нам да се надамо да ће млађи нараштаји схватити да је у интересу та два народа да буду веома блиски, као што су били кроз историју.

ИСТИНА
Плакат за ново остварење Карена Шахназарова / Фото „Мосфилм“

ПРОШЛОСТ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА

Шахназаров је чест гост ТВ емисија и разликује се од многих учесника умереношћу и поштовањем прошлости.

Његов отац Георгиј је био саветник Михаила Горбачова, последњег председника СССР-а.

У више наврата је поновио да се, без обзира на то што је СССР имаo слабости, не сме заборавити и много тога што је било добро и да у анализирању прошлости треба бити објективан.

Бранко Влаховић

http://www.novosti.rs