Није на Европској унији да диктира услове за решење питања Косова и јасно је да ће за било какав споразум по том питању кључну улогу играти локалне власти, сматра бивши генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
„Радећи последњих неколико месеци са шефицом европске дипломатије Федериком Могерини, председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи убрзали су преговоре о овом питању, са циљем да се постигне коначан, свеобухватан и правнообавезујући споразум“, објашњава Солана свој став у тексту на порталу Проџект синдикејт под називом „Добар подстрек за Балкан“, преноси у пресклипингу УНМИК.
Како напомиње, и Београд и Приштина свесни су да их „статус кво“ скупо кошта јер кочи њихове тежње за чланством у Европској унији и намеће велики терет њиховим економијама.
„У овој фази дијалога, кључно је да преовладају опрез и умереност. Заоставштина Вучића и Тачија зависиће највећим делом од њихове спремности да формулишу реалистичне предлоге, који су у складу са фундаменталним вредностима Европске уније“, наводи Солана.
Ово је, према његовим речима, прилика за обе стране да извуку максимум из својих позиција и мудро делају, по угледу на владе Грчке и Македоније.
Када је реч о спору између Грчке и Македоније, Солана успех две владе да постигну споразум о промени имена Македоније карактерише као „налет свежег ваздуха“, а импликације тог споразма, по његовом мишљењу, јасно се виде у тексту референдумског питања које гласи „Да ли подржавате чланство у ЕУ и НАТО прихватајући споразум између Републике Македоније и Републике Грчке“.
Тврди да су македонски премијер Зоран Заев и његов грчки колега Алексис Ципрас показали „изузетну одважност и одговоран начин лидерства како би постигли овај споразум“.
„Обојица су морали да потроше велики део политичког капитала суочавајући се са унутрашњим националистичким снагама и неповерењем које су шириле опозиционе странке“, наводи Солана.
Према његовом мишљењу, сада је време да се поберу плодови напорног дипломатског рада на Балканском полуострву, а било би истовремено иронично и задовољавајуће „видети регион разорен етничким сукобима и национализмом како гради мостове у време када толико пуно других граде зидове“.
„Преспански споразум представља одржив модел решавања спорова и на другим местима зато што оличава холистички приступ решавању спорова, заснован на обећању о обостраној користи… Балкану, и не само Балкану, потребан је нови наратив заснован на правим приоритетима народа, а то је управо оно што Преспански споразум пружа“, закључује Солана.
Солана је на функцији генералног секретара НАТО-а био током бомбардовања Србије 1999. године.