Европска унија несумњиво користи двоструке стандарде према земљама Балкана у испуњавању услова за чланство у Унији, оцена је стручне јавности упућене у европске процесе.
То је, истичу, посебно видљиво на примеру Хрватске која је своје чланство у европској породици обезбедила иако има нерешене граничне спорове са готово свим суседима и у којој национализам готово свакодневно расте.
Кроз прсте, могло би се рећи, прогледано је и Румунији и Бугарској, док се од земаља које још увек претендују да буду део ЕУ, очекује да стриктно испоштују услове који „важе за све“, пише Српскаинфо.
„Европска унија користи двоструке стандарде и ти захтеви су мање-више дефинисани политичким разлозима. Бугарска и Румунија су примљени у ЕУ, а да нису испунили ни пола захтева који се постављају другим кандидатима за пријем, укључујући и БиХ. Политички разлог је био јасан, Бугарску и Румунију је требало склонити од могућег руског утицаја. Други пример је Хрватска. Веома је интересантно да ЕУ, мимо свих њених формалних захтева и правне стечевине, прима у Унију земљу која има гранични спор са Словенијом, која је већ чланица ЕУ, те да након пријема у ЕУ у Хрватској дефинитивно буја национализам и скретање удесно, што је мимо европских стандарда. У том контексту БиХ је у специфичној позицији и бојим се да ће се дупли стандарди користити и када је реч о БиХ“, каже за Српскаинфо политички аналитичар Жарко Папић.
Крхка равнотежа
Додаје и да би ЕУ својим критеријумима према БиХ могла да руши ионако крхку равнотежу унутар БиХ.
„То унутрашње нејединство и немогућност договора у БиХ су главна препрека за напредовање ка ЕУ. Али, с друге стране, такозвани међународни фактор је у великој мери допринео том унутрашњем нејединству, посебно ако се има у виду да су неки ранији високи представници подржавали једну од три стране у БиХ. Странци нису невини када је реч о унутрашњим политичким проблемима у БиХ“, истиче Папић.
Он сматра и да унутрашњи проблеми ЕУ могу значајно успорити процес придруживања балканских земаља, а у специфичној ситуацији ће посебно бити БиХ којој предстоје избори.
„У оквиру вишеградске групе су Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка, које су већ у позицији дисидента унутар ЕУ, тако да се она дрма изнутра. Нестабилна ЕУ тешко да ће улазити у ризике да још прима некога. Што се тиче БиХ, много ће зависити од тога када ће се формирати нова власт после октобарских избора. Немогуће је сада одредити датум за кандидатски статус, али верујем да ће проћи много више времена него што то било ко овде очекује“, закључује Папић.
Јонанес Хан и Александар Вучић(фото:Лола Ђорђевић)
Политика условљавања
И бивши главни преговарач БиХ са ЕУ Игор Давидовић истиче да је ЕУ принципијелна само у томе да ће и даље спроводити политику условљавања, без обзира на то да ли ће се проширење интензивирати или ће се тај процес успоравати.
„Исто тако, ЕУ је недоследна и у томе да вечито поставља нове услове, јер у принципу њима и највише одговара да је у неком моменту згодније да се дистанцирају од проширења и статуса кандидата, него да нас приближе. Једно су њихове декларативне изјаве, а друго је пракса коју примењују. Што се тиче БиХ – губимо ентузијазам због сталног дистанцирања од статуса кандидата, али, с друге стране, све оно што је алтернатива чланству у ЕУ није оптимистично“, каже Давидовић.
Квалитет испред брзине
Европски комесар за проширење и сусједску политику Јоханес Хан указује да ће приступни преговори у будућности дуже трајати него што је раније био случај.
Квалитет испред брзине – поручио је Хан.
Рекао је да је ЕУ извукла поуке из досадашњих приступних процеса.
„Процеси које подстичемо на Западном Балкану требало би да добију много већи ниво неповратности када је реч о успостављању владавине права и борби против корупције“, истакао је Хан.
https://www.blic.rs