Грађани Македоније 30. септембра на референдуму гласају о промени имена државе. Македонске власти опсежном кампањом која се спроводи широм земље чине све како би исход референдума био позитиван, а подршку им дају бројни званичници са Запада који су се ових дана нашли у Скопљу.
Референдуму на ком ће грађани одговорити на питање „Да ли сте за чланство у НАТО-у и ЕУ, уз прихватање споразума између Македонија и Грчке?“, претходило је склапање споразума између Скопља и Атине, према којем би бивша југословенска република, између осталог, требало да промени име у Северна Македонија.
Овај споразум је, према речима историчара др Чедомира Антића, империјалан и дубоко непоштен према Македонцима.
Македонија је данас, објашњава Антић, након што је изашла у сусрет свим захтевима ЕУ и НАТО-а, земља која се може назвати „болесником Балкана“, односно „болесником Европе“, као што су Османско царство некада звали „болесник са Босфора“.
„Наиме, Македонија је, упркос томе што је избегла рат и у свим ситуацијама послушала Запад, у ситуацији да јој Грчка, њен јужни сусед, оспорава име, њен албански сусед јој суштински оспорава национално и државно јединство, њен бугарски сусед јој оспорава језик и цркву, а Србија захтева да питање цркве буде решено у складу са канонским правилима. Дакле, ова препрека са именом је симболична, а питање је шта ће бити са Македонијом у будућности, јер после овог референдума следи уставна реформа, а уставне промене могу да дају само већа права Албанцима. Македонија има дубоку потребу за афирмацијом и они дубоко верују да ће, ако уђу у ЕУ и НАТО, држава бити афирмисана, да се неће распасти. Међутим, пут ка томе је далек и не видим могућност да превазиђу препреке које имају“, рекао је Антић у емисији „Спутњик интервју“.
Како је навео, Македонци сада треба да прихвате да ће њихов језик и историја бити северномакедонски.
„Ближи сам уверењу да ће референдум бити успешан, односно да ће бити намештен. Извесно је да се ка томе иде, притисци су велики из ЕУ и САД, и то је почетак једне македонске калварије, јер се показало да балканске земље имају слабе савезнике. Међутим, постоје и слабији од слабијих, а у овом тренутку македонска идеја има такве савезнике, слабије од слабијих. Највећа опасност за Македонију потиче од великоалбанских идеја. Проблем је када једној нацији дате толико подршке као што је дато Албанцима, јер они могу да угрозе друге народе. Биће направљена једна хипертрофирана држава, а то само јединство балканских народа може да спречи. Међутим, ми немамо тај импулс, ни из Србије, ни из Македоније“, оцењује Антић.
Да споразум са Грчком, коме грађани на предстојећем референдуму треба да дају додатни легитимитет, не иде наруку Македонцима, сматра и професор Скопског универзитета Александар Даштевски.
„Македонска страна има преко двадесет услова које треба да испуни, док грчка страна има само један — да не блокира Македонију у европским и евроатлантским интеграцијама. Врло је непријатно за грађане Македоније то што треба да промене идентитет, историју и културу у Републици, а то такође може да буде замка за даљи ток уласка у ЕУ. Иако је у референдумском питању наглашен улазак у НАТО и ЕУ, Македонија заправо још није ни почела преговоре за улазак у Унију, који би трајали најмање 12 година. Иако је ових дана у Скопљу права плејада врхунских политичара из САД и ЕУ, нико није поменуо да ће Македонија добити датум за преговоре“, напомиње Даштевски.
Он верује да ће македонским властима бити тешко да анимирају довољно грађана да они изађу на гласање.
„Излазност од преко 50 одсто се у Македонији тешко остварује, а цензус од 903.000 грађана је велики. Притом, знамо да има пуно људи који раде у иностранству, поготово Албанаца, који су годинама тамо и нису се ни пријавили за гласање и зато је ова кампања тако интензивна. Са друге стране, јасно је да су у Македонији присутни и јаки западни интереси, јер како другачије објаснити оволико присуство у Скопљу званичника ЕУ и НАТО-а, којима је Македонија одједном постала толико важна“, закључује Даштевски у емисији „Спутњик интервју“.