Како су се Словенци и Хрвати решили Титових дугова, а Србију још чека отплата 338 милиона

За разлику од Срба, којима и ове године на наплату стижу стари дугови, Хрвате и Словенце више не боли глава због кредита које су узимали за време Тита.

Последњи долар Хрвати су Париском и Лондонском клубу, који су бившим републикама СФРЈ одобравали кредите седамдесетих и осамдесетих, исплатили пре десет година.

Како сазнаје „Блиц“, Хрватска је Париском клубу отплатила последњу рату од 192 милиона долара 2008. године, а Лондонском клубу, рату од 78 милиона, годину дана касније.

Суседи су у целости отплатили и стари дуг који је Хрватска имала према Светској и Европској инвестиционој банци, потврдили су у Хрватској народној банци за „Блиц“.

Још одговорнији у отплати државних зајмова били су Словенци. Последњу рату од укупно 525 милиона долара они су исплатили 1995. године, потврдили су нам у тамошњој централној банци.

Суседи су своје дугове отплатили на време. Срби истовремено и даље плаћају данак. На име ових кредита годишње у просеку из буџета издвајамо око 250 милиона евра. Само у овој години доспело је 338 милиона евра кредита које смо као чланица СФРЈ узимали пре 40 и више година. А били су то изузетно скупи зајмови, камата је била фиксна и износила је близу седам одсто годишње. Србија је зајмове толико плаћала у време највеће кризе од 2008. до 2011. – каже извор „Блица“.

Саговорник Блица додаје и да се Србија крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година задуживала шаком и капом – само од Париског и Лондонског клуба је узела око шест милијарди долара.

Хрватска се истовремено код ових кредитора задужила за мање од две милијарде, Словенци за 525 милиона долара. Суседи су тако имали и мање обавезе, Хрвати су годишње отплаћивали по укупно 100 до највише 120 милиона долара, а Србија дупло више.

У то време републике СРФЈ су имале могућност да се самостално задужују.

Зајмове су одобравале међународне финансијске институције, а кредити су првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија…

 Дуг државе је 1978. био скроман, а онда је почео да расте све до 1983. Потом су задуживање онемогућиле санкције, а нису отплаћиване ни многе спољне обавезе – каже економиста Млађан Ковачевић.

Србија обавезе према кредиторима из периода СФРЈ није отплаћивала од маја 1992. до априла 2002. Споразуме о њиховом регулисању са Париским и Лондонским клубом и са Светском банком закључила је од 2001. до 2005.

Како је „Блиц“ недавно писао, Србији из времена Тита у овој години долази на наплату 340 милиона евра кредита. Лондонском клубу треба да вратимо 151 милион евра, Париском клубу 121 милион евра и Светској банци 65 милиона.

https://www.blic.rs/