Данас је светски дан срца, У Србији сваки други умре од кардиоваскуларних болести. Бољи и ефикаснији медикаменти месечно коштају и до 6.000 динара.
Живео сам тако као да призивам инфаркт: нисам стајао, радио сам неколико послова, нередовно јео, а и кад сам јео то је било ама баш све што не треба, умео и да попијем, а уз све то био и страствени пушач. И тако се све скупило, али ја то нисам видео или нисам желео да видим. И онда сам доживео инфаркт миокарда, уграђена су ми два стента, срце ми је прошло кроз детаљан ремонт, а ја сам добио јасно упозорење шта ме чека ако не почнем да бринем о себи.
Ова прича, Борислава Лубардића (50), члана удружења „Моја друга шанса“, коју нам „одмотава“ пред 29. септембар, Светски дан срца, могла би да се „преслика“ на многе од готово 15.000 становника Србије који годишње доживе инфаркт миокарда.
Четвртина њих, нажалост, умре, од којих чак 30 одсто пре 64. године, а готово сваки 10. и пре 50.
Добио сам другу шансу, многи нису – прича Борислав.- Зато смо и основали удружење пацијената под називом „Моја друга шанса“, а циљ нам је да статус оних који су преживели срчани удар буде бољи. Сада радим све што је у мојој моћи да се инфаркт не понови. Променио сам животне навике. Редовно идем на контроле, узимам терапију. Пијем некада и пуну шаку лекова… Али, са терапијом смо врло слаби, лекови који су нам доступни о трошку државе су често застарели и превазиђени.
Борислав по савету лекара узима савременије, ефикасније лекове, али каже да су они прилично скупи:
Лекове плаћам месечно скоро 6.000 динара. Просто ми није логично, долазимо у парадокс да је држава мени и другима омогућила збрињавање, интервенцију на срцу, стентове и све остало, а да све то може да остане без ефекта јер смо сви ми, који смо преживели инфаркт, у великом ризику да га опет добијемо, с обзиром да већина нема новца да купује савремену терапију која спречава понављање инфаркта. Ја ћу куповати док будем имао новца.
Од болести срца, према подацима „Батута“, у Србији сваког дана умре 147 људи! Неславни биланс за 2017. је 53.668 умрлих од кардиоваскуларних обољења, што је више од половине свих умрлих.
Са стопом смртности од око 50 одсто Србија се налази изнад просека западноевропских земаља, где су кардиоваскуларне болести узрок смрти код мање од 35-40 одсто људи – каже професор др Бранко Белеслин, кардиолог КЦ Србије и члан управног одбора Удружења кардиолога Србије. –
Посебно су забрињавајућа оболевања и умирања од кардиоваскуларних болести у млађем добу, односно испод 50 година, што је у фокусу кампање овогодишњег Светског дана срца, јер је превенција ефикаснија од било ког вида лечења. И зато апелујем на све – на првом месту да не пуше јер су девет од 10 наших млађих болесника са инфарктом пушачи.
У САЛАМА ЗА САТ И ПО, ДВА
Највећи системски продор у кардиологији у последњих десетак година смо направили у лечењу акутног инфаркта миокарда у салама за катетеризацију и кроз организоване мреже лечења и отварање нових сала – каже професор Бранко Белеслин.
Сада је скоро цела Србија покривена овим најсавременијим начином лечења, односно скоро сви наши болесници који добију инфаркт миокарда могу да стигну до сала за катетеризацију унутар 1,5 до два сата, што је и стандард за лечење инфаркта.
Б.РАДИВОЈЕВИЋ
http://www.novosti.rs/в