Делове бедема пронађене приликом обнове Трга републике испитиваће и стручњаци завода за заштиту споменика. Старост грађевине утврђиваће можда цео месец
Да ли су остаци откривени на градилишту приликом реконструкције Трга републике заиста бедеми Стамбол капије, стручњаци ће тек да утврде! Пошто су делови нађени 15 метара даље од места где се претпостављало да се налазила капија кроз коју се улазило у омалену варош Београд, нико не жели да даје преране закључке.
Налазиште је ограђено и обезбеђено, а, како незванично сазнајемо, на градилишту су у току снимања георадаром, како би се истражио и испитао простор. Остаци би тек требало да буду откопани.
Направиће се широки ископ, десет пута десет метара, па ће тек онда на терен изаћи археолози Завода за заштиту споменика. Они ће се бавити ситним чишћењем, како би тачно утврдили о каквој грађевини је реч, да ли датира из римског доба или средњег века. Тај посао може да траје неколико дана, али и читав месец – сазнају „Новости“ незванично од стручњака.
Кад се струка увери да су откривени остаци заиста делови порушене Стамбол капије или нека друга аустријска или турска грађевина из тог периода, што је такође могуће, знаће се шта ће бити са оним што је откопано. О овим остацима ће се сигурно писати научни рад за будућа поколења, како би наши потомци тачно знали шта је у питању и где се налази. Друга могућност је да се археолошке ископине изместе и презентују јавности на некој другој локацији.
За „Новости“ је пре два дана заменик градоначелника Горан Весић потврдио да су радници ангажовани на реконструкцији Трга републике откопали делове камене конструкције за које се сматра да су можда делови чувене Стамбол капије.
Стамбол капија, врата града која су Срби пре неколико векова памтили по злу, порушена је до темеља по наређењу кнеза Михаила Обреновића 1866. године. Према топографским белешкама историчара, претпоставка је да се највећа и најтврђа од свих капија налазила између Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу у Васиној улици.
Стамбол капија добила је то име јер се налазила на путу који је водио ка Истанбулу, и представљала је један од четири излаза из града, поред Сава капије, Варош капије и Видин капије. Према постојећим описима, имала је неколико пролаза. Средњи и велики за кола, два мала за пешаке..
Стамбол капија – симбол страдања
У околини Стамбол капије није био ни куће ни дућана, него је лети расла огромна травуљина, а зими је та травуљина била сува, али се већином држала усправно.
Није баш било пријатно пролазити поред ове сабласне капије сам или без оружја. Мрачном призору допринело је и то што су у близини Стамбол капије Турци набијали на колац бунтовне Србе.
Мученици су окретани лицем у поље, ка Србији, да заплаше друге, који би наумили да пођу њиховим стопама, то јест да не би ни помислили да устају против турске силе. Стога је капија била крајње озлоглашена међу Србима и представљала је симбол страдања под Османским царством.
Рушење мрачне капије
Кнез Михаило Обреновић донео је одлуку о рушењу ове злокобне грађевине из срца Београда. Та тврда и страшна Стамбол капија срушена је из темеља по његовој заповести у пролеће 1866. године.
Рушење је почело половином априла, а завршено је месец дана касније. Најпре су рушена оба крила са стране, па после средина и тврди сводови, а на крају унутрашњи стубови. У рушевини је нађено више ђулади разне величине и један бакарни ибрик пун мутне воде.
Данашња Стамбол капија на Калемегдану, на срећу, само именом и унутрашњошћу подсећа на стару, срушену грађевину, коју су сви Срби памтили само по злу.
ОБЕЛЕЖЈЕ ЦРВЕНОАРМЕЈЦИМА
Реконструкцијом трга било је и предвиђено да се другачијим каменом обележи простор где се налазила чувена капија, али и место где су сахрањени црвеноармејци, који су ослобађали Београд, а чији су посмртни остаци пребачени на Гробље ослободилаца Београда.
Остаци бедема, које су радници „Штрабага“ ископали пре два дана пронађени су мало ниже, па сада стручњаци Завода за заштиту споменика морају да утврде о чему је тачно реч.
С. Б. МИЛОШЕВИЋ
http://www.novosti.rs