Референдум у Македонији, чије је питање гласило «Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО-у са прихватањем Споразума Републике Македоније и Републике Грчке?», није успио јер није постигнута неопходна излазност. Према подацима ДИК-а, до 18-30 гласало је само 34% бирача.
Бојкот референдума не значи никако крај политичке кризе између Грчке и Македоније, а с обзиром на циљеве западних структура на балкану, криза у Македонији биће дуготрајно стање, каже за NewsFront српски аналитичар, оснивач Српско-руског образованог центра Бошко Козарски.
Чиме је изазвана ниска излазност, да ли у овој ситуацији бојкот значи „не“ договору са Грчком и уласку у ЕУ и НАТО?
Поред свих притисака на грађане Македоније, народ је показао да није спреман на потпуни пораз државне идеје и на јасан начин су дали негативну оцену референдуму. Овај бојкот референдума не значи никако крај политичке кризе између Грчке и Македоније, већ продубљивање исте, а самим тим удаљавање Македоније од ЕУ.
Какве кораке сад можемо да очекујемо од македонске власти?
Сасвим је извесно да ће новонастала политичка криза условити нове изборе у Македонији који ће имати другачије упаковани „референдумски призвук“. Без избора у Македонији нема померања са мртве тачке у којој се тренутно затекла ова бивша југословенска република.
Какве последице може да има референдум и такав резултат, да ли Македонију очекује нови ниво политичке кризе?
Запад је Албанцима обећао да ће бити реализована идеја Велике Албаније. Како то тренутно није изводљиво, помаже им се у креирању предуслова за неко будуће решење тог пројекта. Видели смо на примеру Косова и Метохије како изгледа покушај креирања тзв. независне државе противно међународном праву. У случају Македоније планирана је трансформација државе у албанско-словенску савезну републику, а чак се спекулисало са именом нове државе – Илирида. С обзиром на такве циљеве западних структура, криза у Македонији биће дуготрајно стање.