Противници референдума, чији је циљ олакшати улазак земље у ЕУ, поздравили су успех бојкота, јер је гласало само 35 одсто бирача,пише британски Гардијан након јучерашњег референдума у Македонији.
Македонија се суочава са политичком кризом након неочекивано ниског одзива бирача на историјском референдуму о преименовању балканске нације.
Грађани су питани да ли прихватају важан споразум закључен са Грчком, који би преименовао земљу у северну Македонију као одскочну даску за чланство у Европској унији и НАТО-у.
Али 30 минута пре него што су бирачка места затворена чинило се да позив на бојкот има ефекта јер је изашло само 34,7% или 623,000 људи, наводи лист.
Социјалдемократски премијер Зоран Заев, који сада мора да се суочи са задатком да прогура контроверзни споразум у парламенту, одбацио је идеју да референдум није успео, јер није био достигнут праг. Са 98,04% пребројаних гласова, 91,49% гласало је за споразум.
Заев је своју политичку будућност везао за улазак земље у западну сферу. „Сада је воља народа … мора бити преведена на политичке активности у парламенту“, рекао је он новинарима, инсистирајући да ако се споразум не буде ратификован од стране законодаваца, он ће прибећи „оној другој демократској контроли“ и тражити ванредне парламентарне изборе .
Пред скопским парламентом први пут од ере комунизма постављена је бина и демонстранти су узвикивали: „људи су бојкотовали геноцид,никад Северна Македонија“.
„Ово је лош дан за Заева и диван дан за Македонце“- рекао је Мартин Дуковски стојећи са великом црвено-жутом македонском заставом.“Ја сам поносан Македонац.Влада мора повући споразум.Она мора рећи не Грчкој“.
Ни једно гласање није било тако пропраћено још од независности Македоније 1991. године, наводи Гардијан. Референдум је одржан у позадини поделе, потенцијално експлозивним емоцијама, а Русија је почела интензивно и тајно да покушава да спречи Македонију да се креће ка западу. Рад са тврдокорним националистима који бојкотују гласање. Москва отворено изражава забринутост због споразума са Грчком, наводи лист.
Мали број проблема у копненој Македонији поделио је људе. Многи тврде да је од имена своје земље и дубоким осећајем идентитета, тражећи од њих да промене се своди на уништавање живот нације.
„Моје име је Македонка“, каже тамнокоса гардероберка, на бирачком месту у локалној школи у центру Скопља. „Шта ће радити (Грци)? Хоће ли ме замолити да га променим? „
Шансе да се обезбеди већинска драматично је смањена и у бирачком списку пошто већина младих људи је емигрирала у потрази за послом. Од 1,8 милиона људи на списку, око 600.000 се верује да су се преселили у иностранство.
Поред званичника ЕУ и Запада, каже Гардијан, референдум се пажљиво прати и на суседном Косову, где се опозиција жестоко противи могућности оразмене територија са Србијом и тражи да хиљаде људи изађу на улице у суботу. Нажалост, албанске већинаена тој мултиетничкој територији, Москва подржава идеју размене територија.
„Многи Македонци желе да прихвате тај споразум и да се придружи НАТО-у“, рекао је Албин Курти опозициони политичар чија је покрет Самоопредељење организовао протесте. „То би спречили руске амбиције и сметње у региону“, рекао је он заГардијан из своје канцеларије у Приштини. „И није могао доћи у боље време“.