Од данас се привреди у Србији, с обзиром на увођење е-управе и ступања на снагу Закона и о привредним друштвима, више не може наметнути обавеза коришћења печата, а за младе почетнике у бизнису ступила је на снагу мера ослобађања од пореза у првој години пословања.
Та два постигнућа обележена су данас конференцијом “Ка администрацији без сувишних папира” у Народном музеју, а отварајући скуп премијерка Ана Брнабић је поручила да је данас велики дан за предузетништво у Србији.
Истакла је да је за конкурентност српске привреде, од којег последнично зависи и конкурентност друштва, радна места, плате.. важно да се буде ефикаснији, бржи, транспарентнији, те да је управо зато е-управа један од првих приоритета.
Навела је да је следећи корак електронско архивирање и изразила наду да ће влада до краја године Скупштини предложити закон о електронском архивирању и да ће он ступити на снагу од јануара наредне године.
„Коначно печат иде у историју. У 21. веку печату нигде другде и није место осим у музеју”, подвукла је премијерка.
Додала је да ће, ипак, државна управа још неко време наставити да користи печат, али да се сада макар ослобађа привреда и да ће то показати и државној управи да јој печат не треба.
Посебно је истакла да ће предузетници моћи да се обрате надлезнима на мејл адресу укидање.пецата@гов.рс и пријаве уколико им је неко, у било којој инситуцији тражио печат, а да ће бити успостављен и контакт центар исте намене.
Указала је и на значај мере да у првој години пословања млади предузетници, који су завршили средњу школу или факултет или људи који су више од шест месеци “на бироу”, а оснују своју фирму са највише до девет запослених, не плаћају порезе и доприносе на зараде.
„Желимо да им поручимо да треба да пробају сами да себи створе посао, да направе фирме. Ако успеју – свима ће бити добро, држава ће имати порез, они ће имати устаљен посао и приходе. Ако не – није проблем, нико није проходао, а да претходно није неколико пута пао”, рекла је Брнабцихева и додала да ће се примена мере ширити, ако буде дала резултате.
Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф рекао је да једна државна институција има и до 20 милиона страница докуманата, због чега страда шума од 1.300 стабала.
Истакао је и да је Велика Британија издвојила 5,2 милиона евра за развој е-управе у Србији, што је чини највећим међународним донатором у тој области.
„Наш заједнички циљ је стварање транспарентне, ефикасне јавне управе у служби грађана и привреде, унапеђење услуге које штеде време и новац и грађанима и привреди“, поручцио је британски амбасадор.Председник НАЛЕД-овог Савеза за е-управу Жељко Томић истакао је да је истраживање Европске комисије показало да 95 одсто послова који грађани и привреда обављају међу собом и пред државним органима не захтевају физичко присуство и да је зато решење у е-управи која је базирана на размени података, а не докумената.
Е-управа, истакао је, значи пружање услуга које су транспарентне и ефикасније, доноси 50 одсто уштеде у времену и новцу, а смањује корупције.
Подсетио је да је еЗУП омогућио да институције саме размењују податке из њихових евидениција, што је грађанима до сада уштедело више од 500.000 сати „рада за државу“, односно 57 година чекања у редовима.
Додао је и да је кроз анализу 39 прописа, који регулишу најчешће пословне процесе привреде и инситуција, попут вођења пословних књига, фактурисање… утврђено да је потребно да се измени још 22 прописа – 10 закона и 12 подзаконских аката, како би се “избрисали” друге реликти бирократије – оригинал, фотокопија, подношенеа доказа о уплати…
Током конференције млада предузетница Јелена Јовић проверила је како функционише е-управа и регистровала своју фирму за маркетинг преко Портала за привредне регистер.
Такође, изложбом печатњака и печата Србије од XИX века до данас, која је организована у атријуму Народног музеја, на симболичан начин приказан је „одлазак печата у историју“.
ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА
За више информација или уколико грађани желе да пријаве да им је неко тражио печат, пишите на и-мејл адресу ukidanje.pecata@gov.rs.
Трошкови за управљање тим документима је милион евра, а око 100.000 евра треба за њихово одржавање и складиштење.
Танјуг