Задатак да се ставови Француске и Немачке приближе ставу држава гаранта астанског процеса — Турске, Русије и Ирана умногоме пада на плећа председника Путина и Ердогана. Ако Париз и Берлин увиде потребу да се супротставе присуству САД у овом региону, то ће бити кључни корак на путу обезбеђивања стабилности у Сирији и на Блиском истоку уопште.
Канцеларка Немачке Ангела Меркел на заједничкој конференције за медије са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом у Берлину изразила је наду да ће самит лидера Русије, Немачке, Турске и Француске, у вези са ситуацијом у сиријској провинцији Идлибу, бити одржан већ у октобру. Као што је познато, иницијатива да се одржи сусрет у том формату је потекла од председника Ердогана и Русија је идеју подржала. Средином септембра у Истанбулу је већ био одржан састанак лидера поменутих држава.
Џелалетин Јавуз, пензионисани капетан турске војне морнарице и саветник председника ултрадесничарске Партије националистичког покрета, у коментару за Спутњик је истакао да из перспективе мировног регулисања сиријског конфликта, самит четири државе би био важан не само због остваривања безбедности за цивилно становништво, већ и због истискивања Американаца из овог региона, имајући у виду да Вашингтон константно покушава да ојача своје присуство, подржавајући наоружане формације Курда, али и стварајући своје нове базе.
„Као што је познато, један од главних задатака у оквиру решавања проблема Идлиба јесте остваривање услова како би три и по милиона житеља Идлиба могло безбедно да живи. Јер ако би на тој територији дошло до оружаног конфликта, то би довело до огромног миграционог тока. Такав развој догађаја не жели да дозволи ни Турска, али ни државе ЕУ, посебно Немачка и Француска“, каже саговорник Спутињка.
Јавуз додаје да највећи део терета на својим леђима носи Немачка која је примила око милион избеглица. У Француској нема тако великог броја миграната, али влада Макрона би желела да сачува свој утицај у сиријско-либијском региону. Осим тога, како истиче Јавуз, прелазак америчког председника Трампа на трговинске ратове и његова тактика да оствари притисак на читав низ држава ЕУ, конкретно уз помоћ антируских санкција, довели су до зближавања држава ЕУ и Турске.
„Претпостављам да је Ердоган, као иницијатор идеје одржавања самита четири кључне државе: Русије, Немачке, Турске и Француске, ову идеју претходно размотрио са председником Путином током састанка у Сочију. Сада је јасно да је свима неопходан чврст и изводљив план решавања сиријског конфликта. Нико не жели нови велики талас сиријских избеглица“, објашњава пензионисани капетан турске морнарице.
Али израдити такав план није једноставно, имајући у виду читав низ спорних момената. Најпре, није до краја решено питање ситуације у Идлибу и за сада није јасно на који начин ће милитантима бити омогућено повлачење из зоне демилитаризације и где ће им бити дозвољено да се настане.
Друго, али не мање важно питање у вези је са широком територијом источно од Еуфрата, коју у овом тренутку контролишу Сиријске демократске снаге. Као што је познато, САД путем савезништва са курдским снагама желе да ојачају и осигурају своје присуство у том региону. Зато ће вероватно једно од најтежих питања бити тражење прихватљивог решења.
„Ако став водећих држава ЕУ, на првом месту Француске и Немачке, поводом овог питања постане ближи ставу држава гаранта астанског процеса — Турске, Русије и Ирана, овај проблем ће моћи много ефикасније да се решава. Задатак да се ставови Француске и Немачке приближе ставовима друге стране умногоме пада на плећа председника Ердогана и Путина. Ако Париз и Берлин увиде потребу да се супротставе присуству САД у овом региону, то ће бити кључни корак на путу обезбеђивања стабилности у Сирији и на Блиском истоку уопште“, закључио је Јавуз.
Спутњик