Дан после формално-правно неуспешног референдума у Македонији о промени имена те бивше југословенске републике и њеном прикључењу ЕУ и НАТО, који је био најављен као историјски и судбински, на видику нема никаквог решења. Закључак стручњака, домаћих и страних медија је да је референдум потврдио дубоку подељеност македонског друштва и да су отворена нова питања која државу воде у још дубљу политичку кризу.
С обзиром на то да референдум није био обавезујући, ратификација споразума са Грчком о новом имену Македоније наћи ће се на дневном реду парламента, али ће за његово потврђивање бити потребна двотрећинска већина посланика.
У супротном у Македонији ће бити расписани ванредни парламентарни избори од којих, међутим, сматрају познаваоци прилика, не треба очекивати много, уколико се претходно не измени Изборни закон и не прочисти бирачки списак.
Последњи попис у Македонији био је 2002. године. Према резултатима последњег пописа, Македонија је имала нешто више од 2,2 милиона становника – 64 одсто су били Македонци, 25 одсто Албанаци.
Покушај да се 2011. спроведе редован попис завршен је неуспешно, пошто су неколико дана пре почетка, више чланова Државне пописне комије, као и њен председник, поднели оставку.
На јучерашњем референдуму је било 1.806.337 грађана Македоније с правом гласа, док је 1991. године на референдуму, о независности Македоније, право гласа имало 1.495.807 грађана.
И док актуелна власт и део међународне заједнице сматра да је референдум успео јер се одазвало више од 620.000 бирача, од којих је више од 90 одсто гласало „за“, део грађана и најутицајнија опозициона парија ВМРО-ДПМНЕ сматра да је изјашњавање грађана пропало због недовољног одзива.
Стручњаци сматрају да су све опције и даље на столу, а да би ванредни парламентарни избори требало да буду крајња опција с обзиром на то да, како кажу, Македонија у овом тренутку има и друге приоритете.
Већина се слаже да је улог велики и да земља не сме пропустити шансу, коју сада има. Сада је све враћено на политичку сцену са очекивањима да договор заједно постигну политички лидери, власти и опозиције, али се у овом тренутку, посебно након њихових првих реаговања на јучерашњи референдум, чини да ће то бити тешко, готово па и немогуће.
ВМРО-ДПМНЕ нема намеру да подржи споразум са Грчком о промени имена Северна Република Македонија, а целу референдумску кампању оценила је штетом.
Лидер те странке Кристијан Мицкоски, охрабрен исходом референдума, жели да види крај политичке каријере премијера Зорана Заева, који, пак, тврди да неће напустити пут који је започео, а то је ратификација споразума са Грчком и чланство земље у ЕУ и НАТО.
Он, наиме, сматра да је више од 620.000 гласова грађана на референдуму довољан број за реализацију споразума са Атином и очекује од опозиције да подржи споразум у парламенту.
Заев смата да бољи споразум са Грчком није могуће постићи, и да ЕУ и НАТО за Македонију немају алтернативу. Премијер је позвао Мицкоског и његове посланике да националне интересе ставе испред страначких.
За ВМРО-ДПМНЕ је споразум са Грчком „мртав“, а Мицкоски очекује да Заев одржи реч и поднесе оставку.
Он сматра да је народ на јучерашњем референдуму јасно показао да је влада Заева пала.
Међународна заједница пажљиво прати целу ситуацију, јер и њени улози су били превелики и смара да акценат треба да буде на стабилности целог региона.
Уколико Македонија буде одлучила да иде против воље САД и ЕУ то би, упозоравају стручњаци, значило потпуну изолацију земље, али и појединих политичара и њихових партија.
Аналитичари Марсел Биљаљи и Имер Селмани стога указују да је за коначну одлуку потребно време да власт обезбеди двотрећинску већину, а томе, кажу, морају да претходе озбиљни политички преговори странака.
Притом, каже Селмани, влада никако не би семала да дозволи да у тим преговорима буде уцењена.
Саветник премијера Биљаји сматра да сада није време за ванредне изборе и да ВМРО не може баш да се радује резултатима референдума.
Сматра да, ако је опозиција мисли да је јака, онда је, каже, требало да изађе на референдум, а не да се крије из бојкота.