„Дојче веле“ у аналитичком тексту о немачкој канцеларки Ангели Меркел наводи да су иза а вероватно и испред ње турбулентни дани, и да она, иако је током посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и даље личила на „ону стару“, на унутрашњем плану доживљава пораз за поразом.
Дојче веле пише да Меркелова током протоколарног руковања с Ердоганом након заједничке конференције за новинаре није могла да понуди ништа више од горког осмеха на лицу.
Додаје се да је, пре тог фотографисања, Меркелова успешно пребродила конференцију за новинаре на којој је рекла да између Турске и Немачке постоје велике разлике и да није глумила пријатељство тамо где га нема.
Дојче веле оцењује и да би могло да се каже да је то поново била она „стара“ Ангела Меркел која се, када се бави великим спољнополитичким питањима, води искључиво интересима, а не емоцијама – канцеларка која зна да процени ситуацију и која се не да завести, без обзира на то колико је моћан био њен саговорник.
Наводи се да би суверени наступ приликом тешке Ердоганове посете требало да јој буде од помоћи, пошто се само три дана пре тога могло чути: „Политичка јесен канцеларке“ или „Демонтажа Ангеле Меркел“ и додаје да би канцеларка протеклу седмицу најрадије да заборави.
Протеклих осам дана за њу су били прекретница. Оно што је Меркелова 24. септембра рекла о понашању сада већ бившег шефа Службе за заштиту уставног поретка Ханс-Георга Масена, уопште се није уклапало у слику тзв. „тефлон-канцеларке са које проблеми практично „склизну“, наводи се у тексту Дојче веле.
Подсећа се да је контроверзни Масен првобитно, уз одобрење председника трију владајућих странака, ЦДУ, ЦСУ и СПД, унапређен у државног секретара у Министарству унутрашњих послова и то са вишом платом, да би, након бројних протеста, ипак добио ново радно место у Министарству, али уз стару плату.
„А како је Меркелова реаговала на сва та дешавања око Масена? Превише се руководила потребама Министарства унутрашњих послова, уместо да има у виду оно што је у интересу грађана. И након свега је још рекла: ‘Веома ми је жао због тога'“, пише у чланку.
Дојче веле наводи да тако јасно признавање грешке никако не иде уз ову канцеларку.
„Чињеница је да је случај Масен у потпуности измакао контроли. Извињење у политици се понекад можда и може посматрати као снага, али у овом случају није тако. Њено извињење дошло је прекасно и оно није знак снаге, већ признање слабости“, оцењује Дојче веле.
Наводи се да се Меркелова већ у уторак (25.9.) нашла пред новим тешким испитом – догађајем за који нико није ни могао да слути да ће постати „случај“ – а то је редовни избор председника посланичке групе ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу.
Дојче веле наводи да се, одједном, након више од 40 година, појавио противкандидат, пошто се досадашњем шефу групе Фолкеру Каудеру супротставио Ралф Бринкхаус, у великој мери непознат јавности.
„С обзиром на то да се Меркелова жестоко залагала за Каудера, готово нико није веровао у његов пораз. Међутим, управо то се догодило. Поново је канцеларка, други пут у року од 24 сата, морала да призна пораз. И то болан пораз. Меркелова с Каудером не само да је изгубила лојалну особу која јој је обезбеђивала већину, већ је још горе то што посланичка група више не стоји тако дисциплиновано уз Меркелову. Како канцеларка уопште може нешто да уради, ако није у стању да уз себе задржи своје сопствене људе?“, пита се Дојче веле.
Немачки међународни сервис поставља и питање „А шта ако и на конгресу ЦДУ у децембру већина порекне лојалност Ангели Меркел?“
„Да ли ће се она, као што већина посматрача очекује, поново кандидовати за место председнице странке? На крају крајева, она је више пута наглашавала да председник странке и канцелар морају бити једна особа. Уколико Ангела Меркел на конгресу добије још једно упозорење – или, што је тренутно незамисливо, изгуби поверење – она веома, веома тешко може да остане у канцеларском уреду“, наводи се у чланку.
Дојче веле на крају поставља питање „Какав закључак остаје на крају ових турбулентних дана?“
„Ангели Меркел је најкасније почетком прошле седмице морало да постане јасно да крај њеног канцеларског мандата није тако далеко. И уколико мисли да ће моћи сама да аранжира сопствени одлазак са власти, онда би требало мало боље да се информише.
Канцеларка је очигледно пропустила време у којем је могла сама да одлучује о одласку са функције. На спољнополитичком плану – то показује Ердоганова посета – она још држи узде у својим рукама. Али позиве на обнову који долазе из њених сопствених редова, она више не може да надгласа“, закључује Дојче веле.
Танјуг