„Дојче веле“: Ердогана нема ко да контролише

Преласком на председнички систем за турски парламент почела је нова ера, у новом систему опозиција има мања права него што их је имала до сада, а опозиција и аналитичари тврде да власт сада нема ко да контролише, пише „Дојче веле“.

Реџеп Тајип Ердоган (фото:Лола Ђорђевић)

Након избора одржаних 24. јуна, у Турској је ступио на снагу председнички систем, у потпуности прилагођен првом човеку земље Реџепу Тајипу Ердогану, то подразумева и промене у турском парламенту.

У новом систему парламент готово да нема право гласа. Посланици, такође, више немају овлашћења да постављају усмена питања заменику председника и министрима – сада могу да им се обраћају само писаним путем.

Поред тога, они више не могу да постављају питања председнику. Представници опозиције, као и аналитичари имају исто мишљење: укидањем права посланицима да постављају усмена питања слаби се систем.

За промену устава, која је с јунским изборима ступила на снагу, прошле године на референдуму изјаснило се 51 одсто бирача.

Озгур Озел, члан највеће опозиционе Републиканске народне странке каже да је у Турској, након 98 година, парламентарни систем укинут.

„Сада имамо председнички систем само зато јер то жели председник Ердоган. Подела власти, главни принцип демократије, у Турској више не постоји“, наводи Озел.

Према његовим речима, парламент народа постао је парламент властодршца.

Новим системом је, тврди опозициони политичар, укинута функција премијера и сада је председник на челу извршне власти.

„Ердоган сада именује све министре и остале званичнике. Он не поставља никоме никаква питања, нити тражи савет, чак ни од парламента. Он саставља свој сопствени тим. На такав начин се не влада“, рекао је Озел.

Нови систем, такође, забрањује истраге против заменика председника и министара у влади, уколико постоје сумње да су нешто незаконито радили.

Реџеп Тајип Ердоган (фото:Лола Ђорђевић)

За покретање такве истраге потребна је сагласност свих чланова парламента – „а то је немогуће“, каже Мерал Бешташ из Демократске партије народа (ХДП), странке која представља курдску опозицију.

Већину у парламенту који има 600 посланика, има Ердоганова Странка правде и развоја (АКП) у коалицији са десноекстремним конзервативцима из Партије националистичког покрета (МХП).

„Обема странкама управља Ердоган. Оне раде оно шта он каже“, тврди Бешташева.

Политиколог Башкин Оран каже да Анкара и даље покушава да створи утисак да у Турској постоји подела власти.

„Сви се боје да критикују председника или систем, јер је правосуђе потпуно под његовом контролом“, каже Оран.

„Парламент који не може да контролише председника је бесмислен. У будућности ћемо све јасније моћи да видимо колико је парламент бесфункционалан“, додао је он, пренео је „Дојче веле“.

Танјуг