Светско нафтно тржиште је узаврело – цена барела је достигла нови четворогодишњи максимум. На Лондонској берзи, која диктира и цене горива на нашем тржишту, барел кошта 86,2 долара. Анализе указују да је скок цена црног злата директна последица геополитичких интереса великих сила.
За поскупљење нафте, амерички председник Доналд Трамп већ месецима оптужује ОПЕК, који је са Русијом ограничио производњу. У организацији земаља извозница нафте и руски председник скок цена приписују Америци.
„Будимо искрени, овај нафтни прогрес је првенствено резултат деловања америчке администрације, као што је очекивање санкција против Ирана“, рекао је Владимир Путин.
Генерални секретар ОПЕК-а Мухамед Барикиндо тврди да је та организација показала да нема монопол и да не манипулише ценама.
„Сарађујемо са свим произвођачима како бисмо одржали стабилност на тржишту нафте у интересу произвођача, потрошача и глобалне економије“, навео је Барикиндо.
Скупа сирова нафта утицала је и на раст цена деривата на пумпама у Србији. Просечна цена литра безоловног бензина премашује 156 динара, а евродизела 166 динара.
У Удружењу нафтних компанија тврде да на цене утиче и проблем речног транспорта горива.
„Низак ниво Дунава не дозвољава да се баржама довози горивопо нижој цени. Барже се пуне или једну трећину или једну половину свог капацитета и то траје већ месецима, и то заправо знатно повећава трошкове и због тога се нико од увозника није усуђивао да повећава залихе при таквим трошковима транспорта“, објашњава Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије.
Прогнозе о кретању цене црног злата погађају земље увознице, а берзански шпекуланти користе ситуацију и додатно их зидају. До краја године барел би могао да кошта 90 долара, а већ следеће године да пређе психолошку границу од 100 долара.
http://www.rts.rs