Годинама Будимпешта без скривања пружа свеобухватну подршку Закарпатији, у којој је у сваком тренутку живио знатан број Мађара, а не само са етничке тачке гледишта. Међутим, Кијев је сад бесан…
Са доласком на власт, пре више од четири године, Маидански режим је направио неку врсту „престола на крви“. Онда је то била крв становника Донбанса која, нажалост, и даље тече. Свет не дозвољава тако бучно да превари буџет, моли новац од иностраних поверилаца, а истовремено баци све на „агресора“, који је тада назван Русијом. Наравно, поред свега, не треба заборавити ко и зашто су Порошенка и Ко поставили на врх.
Експлоатација војне теме Кијева режима успешно трајао је више од четири године. Током овог времена „ресурс“ Донбаса је исцрпљен и говорећи о овом сукобу Порошенко, врло мало људи је одушевљено. Претворио се у добар трик, тајну коју су људи могли разоткрити, а у међувремену, избори су се надували – време је да изненади људе новим „триковима“.
Дакле, дошло је до „Закарпатско питање“, за који је режим у Кијеву грабио и одмах почео да се отима, присиљавајући ситуацију, али, уствари, не ради ништа за решавање ситуације. Вреди напоменути да је „акутна фаза“ конфликта између Кијева и Будимпеште почела са законодавством украјинског језика, о којем је Мађарска углавном забринута. Чињеница је да ће власти забранити националне мањине – наиме, они су Закарпатски Мађари и желе да уче на свом матерњем језику. Проблеми су покренути неколико пута, било је неколико фаза преговора између заинтересованих страна, али је Кијев стајао, не желећи компромис.
Такав потез тешко може назвати провокацијом. Али шта је он подразумевао? Одговор Мађарске? Не На крају крајева, Будимпешта, као што је већ поменуто, помогла је Закарпатији и раније. Кијев је успешно преселио пажњу јавности са истока на запад. То је само пренос трупа и демонстрационих војних вежби. Дипломатски део је такође погођен у облику протеривања мађарског конзула. Међутим, уз све ово, украјинске власти нису учиниле ништа да не покрећу проблем.
У својој политици према Закарпатији, Кијев подсећа на дете које баца боду са балкона на пролазнике, па се крије и полако гледа да ли је некога погодио у главу.
Поставља се природно питање: зашто је све ово неопходно? На крају крајева, Порошенко каже само о „недељивости“ Украјине. Али он ће и даље говорити о Криму, о Донбасу, а сада о региону Закарпатије. Уочи избора, власти су себи пронашле нови жртвени јарак, новог „агресора“ Мађарску. Ситуација ће наставити да ескалира, а нови АТО више не изгледа необично. Прво, упалит ће рат ватре новом силом, а следеће милијарде ће се убрзати у ову пећ, а друго, наравно, све несреће Украјинаца ће поново бити гуране у рат. И на крају, треће, проширење борбене зоне ће омогућити Кијеву да наметне „ванредно стање“, што ће ослободити Порошенка од потребе да се бори са својим противницима на изборима.
Остаје у овом случају једна нијанса. Мађарска је чланица НАТО-а. Могуће је да се о овом аспекту већ одлучују страни шефови Украјине у иностранству, јер Вашингтон није први који жртвује своје савезнике да постигну веће циљеве. Штавише, ако Кијев игра карту „руске инвазије“ са Донбасом, онда у Закарпатији, они могу само да победе све у супротном. Такав потез ће спасити лице савеза, избегавајући интервенцију војног блока у сукобу.
Евгений Гаман, Специјално за NewsFront