Изградња морског крака „Турског тока“ веома добро напредује, тако да ће бити завршена већ до почетка или половине децембра, изјавио је данас Танјугу оснивач и генерални директор Државног фонда за енергетску безбедност у Русији Константин Симонов.
Он је потврдио заинтересованост „Гаспрома“ да настави градњу „Турског тока“ према Србији и даље ка Мађарској и Аустрији и навео да је за ту руску енергетску компанију много ближа рута наставка „Турског тога“ преко Бугарске ка Србији, уместо преко Грчке и Македоније.
„Брзина градње ’Турског тока‘ је за светски рекорд — за само један дан је постављено више од шест километара цеви, то је светски рекорд. Тако да можемо да кажемо да ће бити завршен тај крај до половине децембра, а можда и до почетка тог месеца“, рекао је Симонов.
Додао је да ће градња свакако бити готова до краја године.
Како каже, најважније је питање којом рутом ће даље ићи копном.
„Има више опција да ’Турски ток‘ испоручује гас Србији и даље Мађарској. Разматране су две опције, да иде преко Грчке или и Бугарске“, казао је и подсетио да је ове године дошло до политичког проблема између Русије и Грчке, и да је Грчка мање вероватна опција, јер то није одлука „Гаспрома“.
Симонов је казао да је мађарски премијер Виктор Орбан недавно посетио Москву и да је председник Русије Владимир Путин том приликом донео одлуку да „Турски ток“ буде настављен у Мађарској.
Симонов додаје да ће гасовод бити настављен ка Аустрији, због веома важног гасног чворишта Баумгартен.
„Мислим да нећемо имати политичких проблема са Бугарском, Србијом и Мађарском у реализацији тог пројекта“, додао је Симонов у изјави за Танјуг.
Он је претходно на панелу „Европска мапа пута у енергетици до 2050. године“, у оквиру седмог Самита ЕУ — Југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан — Србија у водећој улози, у организацији лондонског „Економиста“, рекао да на Западном Балкану не постоји довољна потрошња гаса и да је један од разлога за то недостатак инфраструктуре.
Осврнуо се на стање у сектору гасног снабдевања у региону и рекао да је „Гаспром“ желео да гради инфраструктуру у овом региону — „Јужни ток“, али да је тај пројекат укинут.
Говорећи о изградњи подземних објеката за складиштење течног гаса, каже да је 70 процената тих терминала за складиштење празно и да нису у функцији, а Европа, указује, жели да гради још таквих терминала.
„Желимо да се оствари раздвајање бизниса од политике. Када погледамо односе Русије и Турске, били смо пријатељи пре новембра 2015, онда после овог случаја са авионом, Путин је рекао да је Турска непријатељ број један Русије и сада се поново све враћа у нормалу и Путин и Ердоган се често састају“.
Крајем августа је објављено да је „Гаспром“ већ изградио 80 одсто „Турског тока“.
Гасовод ће имати два крака, капацитета од по 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, при чему је први крак намењен потребама Турске, док је други за потребе јужне и југоисточне Европе.
Заменик директора „Гаспрома“ Александар Медведев је изјавио да ће у блиској будућности бити донета коначна одлуку о рути другог крака „Турског тока“ за снабдевање гасом земаља у јужној и југоисточној Европи.
Милер је раније рекао да би природни гас који ће се испоручивати преко другог крака гасовода „Турски ток“ могао да потече кроз гасне трансмисионе системе Бугарске, Србије и Мађарске почетком 2020. године.
„Гаспром“ је у мају 2017. године започео изградњу 930 километара дуге морске деонице гасовода, док ће копнени део на територији Турске бити дуг 180 километара.
„Гаспром“ и турска влада су крајем маја потписали протокол о копненом делу гасовода „Турски ток“ за испоруке руског гаса европским потрошачима.
На панелу је професорка економије на Истанбулском универзитету Цидем Борке Тунали рекла да земље у региону југоисточне Европе највише троше нафту у укупној потрошњи енергената, док је гас на трећем месту.
Како каже, то повећава њихову рањивост и угрожава енергетску безбедност, због чега је важна диверсификација извора снабдевања.
Туналијева истиче да је у том смислу значајан и пројекат градње јужног гасног коридора, који ће обезбедити азербејџански гас за земље југоисточне Европе и подићи конкурентност тржишта енергената.