Све већи број младих, високообразованих људи у Србији се запошљава на дигиталном тржишту. Процењује се да је у нашем региону чак 20.000 радника који зарађују посредством интернета. Они на глобалним платформама углавном пружају услуге из сектора информационих технологија, софтверске, креативне индустрије. Они, рецимо, израђују веб-сајтове, одржавају социјалне мреже, преводе, подучавају, пишу…
Према прошлогодишњем индексу онлајн рада и подацима Светске банке из 2015. године, Србија је у првих 20 земаља по броју запослених посредством интернета. Поједина истраживања чак показују да је, уз Украјину и Румунију, сврставају у топ три земље Европе по дигиталном раду.
Да је просечан српски радник на интернету мушкарац стар 33 године који живи у престоници и зарађује просечно 1.000 долара месечно, показала је недавна анкета Центра за истраживање јавних политика.
На овом тржишту, запослени сами налазе посао, немају шефа над главом, лишени су мобинга и протекције. Продају искључиво своје знање. С друге стране, нису у систему социјалне заштите, па морају сами да брину о доприносима за осигурање.
О дигиталном раду се много прича, док имамо мало сазнања о социо-економском положају тих радника у друштву – каже Јелена Шапић, из Центра за истраживање јавних политика.
Према речима наше саговорнице, већина клијената, понуђача послова на платформама, за које раде и наши људи, налази се у Америци, Британији и Индији.
Радници из Србије који су запослени на интернету, четвртина њих ради на две или више платформи, а две трећине испитаника има сталне клијенте – каже Шапићева.
Најчешће имају завршене основне, мастер или докторске студије, што је тренд и у земљама Европске уније. Трећина испитаника поседује вештине у области развоја софтвера и технологије, потом следи 29 одсто оних који преводе и пишу, док 22 одсто нуди креативне услуге и услуге у области мултимедија. Има простора да се ова сфера рада шири у будућности, да јој приступе и старији, као и, рецимо, правници, лекари, економисти, пишући стручне текстове.
Жене углавном раде у областима које су традиционално обележене као женске – превођење, писање и предавање.
Главни мотиви за укључивање у онлајн рад и мушкараца и жена је жеља да раде боље плаћене послове и да зараде додатни новац, јер нису могли да пронађу “регуларно” радно место.
Вреднују и флексибилност и слободу које им овакав посао нуди.
„Завршавам студије на Факултету организационих наука и на платформи “Фриленсер” радим у креативној индустрији“, каже Београђанка С. В. (23).
„Углавном израђујем веб-сајтове, а иако је ми је у почетку овај посао био као хоби, све више мислим да ће то бити мој главни посао. Брине ме, међутим, што држава овај вид пословања не препознаје као уносан, што не уведе порезе и што нам не пружа подршку. Будући да се послодавац налази ван земље, већина нас води се као консултант и фриленсер, па су доприноси и осигурање наша брига“.
ИТ СЕКТОР БОЉЕ ПЛАЋЕН
Додатна зарада била је мотив за 28 одсто испитаника, а њих 12 процената није могло да пронађе други посао. Просечна бруто зарада мушкараца је 1.000 долара, а жена 217 долара недељно. Само осам одсто жена и 11 одсто мушкараца зарађује више од 1.000 долара недељно. Боље су плаћени послови из области ИТ индустрије од превођења, подучавања и писања.
http://www.novosti.rs