У Тбилисију демантовали наводе украјинске штампе
Патријаршија грузијске православне цркве (ГПЦ) демантовала је наводе украјинских медија да је током недавне посете председника Врховне Раде Украјине Андреја Парубија Тбилисију и његовог сусрета са шефом Грузијске Православне Цркве, патријарх Илија II, наводно подржао идеју о аутокефалности украјинске православне цркве. ГПЦ намерава да чека на „званично и канонско решење“ Константинопоља и Москве о овом питању. Како су објаснили у Тбилисију, грузијска Патријаршија не жели да поквари односе са Руском православном црквом и боји се признавања аутокефалности абхазијске цркве на основу „украјинског преседана“.
Изјава ГПЦ, објављена у понедељак, 8. октобра, наводи да се у последње време и у руској и украјинској штампи појављују информације које не преносе суштину положаја грузијске цркве по питању Украјине.
„Слично се догодила након посете председника Врховне Раде Украјине Патријаршији“, наводи се у саопштењу. Дакле, украјински медији су ширили лажне информације да ГПЦ наводно признаје аутокефалију Украјине. „Ове изјаве су погрешне. Аутокефалија Украјине је тешко достижна у тренутној фази“, стоји у саопштењу. Истовремено, ГОК наглашава да је овом питању неопходно прићи „опрезно“ да би се „спречио сукоб међу становништвом Украјине“. Грузијска патријаршија обећава да ће изнети свој став о украјинској аутокефалији тек након што Москва и Константинопољ формулишу „канонски потврђену званичну одлуку“.
Сетите се да у Украјини сада постоје три православне цркве. Украјинска православна црква Московске патријаршије, на челу са митрополитом Онуфријем, једина која је призната у православном свету. Патријархат УПЦ-КП, коју предводи патријарх Филарет, одвојио се од Руске православне цркве 1992. године, и Москва је сматра расколничком. Украјинска аутохефална црква (УАПЦ) основана је 1917. године, и њу предводи Митрополит Макариј. Раније је Цариградска патријаршија послала у Кијев своје егзарсе да припреми решење за аутокефалност украјинске православне цркве, а председник Украјине Петро Порошенко је у Врховној Ради изјавио да је процес одобравања аутокефалности „дошао до самог краја“. Представници УПЦ-МП и и сам Московски Патријархат су категорички уложили приговор на одобравање аутокефалије.
Током протеклих неколико месеци, РПЦ и УПЦ-КП су више пута покушавали да затраже подршку патријарха Илије због контроверзног питања украјинске аутокефалије. Конкретно, патријарх Филарет, док је био у посети Вашингтону, рекао је да чека на признање аутокефалије првенствено од ГПЦ, с обзиром на то да су „Грузија и Украјина подједнако погођене агресијом Русије“.
Тбилиси је посетио и начелник Синодалног одељеља за спољне црквене односе Руске православне цркве, Митрополит Хиларион. Према подацима Патријаршије ГПЦ, он је покушао да убеди патријарха Илију да говори против аутокефалије Украјине. Али грузијски патријарх се не приклања ни једној ни другој страни. Главни разлог, према речима стручњака, је да ће украјинска аутокефалија створити преседан на основу којег би Константинопољ могао да призна аутокефалију абхазијске цркве. Године 2012. се екуменски Патријарх Бартоломеј састао са шефом самопрокламоване „Свете Метрополије Абхазије“ Доротејем Дбаром, без пристанка патријарха Илије, због чега је касније ГПЦ одбила да учествује на Свеправославном савету у лето 2016. на острву Крит, солидаришући се тако са РПЦ и низом других цркава.
С друге стране, у Тбилисију су забринути и због праксе слања свештенства РПЦ у Абхазију и мењања облика православних цркава Абхазије са византијско-Грузијског у Византијско-руски. Још један важан разлог опрезности ГПЦ може се препознати у традиционалној лојалности старијих архијереја и свештенства Грузијске Православне Цркве према Руској православној цркви: многи од њих (укључујући и самог патријарха) су дипломци руских семинара и даље одржава блиске везе са архијерејима Руске православне цркве. Захваљујући овим везама, током петодневног рата 2008. године, патријарх Илија је могао да помогне у поновном сахрањивању тела грузијског војног особља које је погинуло током рата, као и ослобађању затвореника.
Упркос признању независности Абхазије и Јужне Осетије од стране Руске државе, РПЦ их и даље сматра канонском територијом грузијске цркве.
Георги Двали, Тбилиси