Коришћење пластичних кеса биће забрањено од 1. јануара 2020. године. Већи проблем од кеса су флашице и лименке које завршавају на депонијама и у природи, јер у Србији још не постоји ефикасан систем прикупљања отпада. Тек се разматра увођење депозитног система, односно плаћања кауције, што препоручује и европско законодавство, али и Уједињене нације, јер омогућава поновну употребу амбалаже и смањење отпада. Најбољи пример примене тог система је Норвешка.
У Норвешкој, амбалажу од пића купци враћају у продавнице и за то добијају накнаду коју уновче на каси. Новац могу да дају у хуманитарне сврхе и да истовремено учествују у наградној игри.
Грађани наводе да рециклирају зато што је то добро за природу, а и зато што, како кажу, на тај начин могу да помогну некоме преко Црвеног крста.
Из продавница се флаше и лименке директно одвозе у фабрике за рециклажу.
„Убацујем материјал који иде тракама до машина и тада се сортирају пластика, папир, боце, након тога материјал иде даље до Европреса, где се праве велике бале. Извозимо за Немачку, Пољску, Литванију“, објашњава Огњен Чакић из постројења за рециклажу „Инфинитум“ у Норвешкој.
Кјел Олав Малдум, генерални директор „Инфинитума“, наводи да у Норвешкој верују у то да је депозитни систем најбоље решење, зато што имају висок проценат сакупљања и добру контролу материјала који рециклирају.
„Поред тога, и трошкови су најмањи, знатно мањи него сакупљање отпада по кућама“, додаје Малдум.
Депозитни систем за сада има десет земаља у Европи.
„У већини система брига о амбалажном отпаду је законска обавеза произвођача, увозника и трговаца. Они који га пласирају на тржиште морају и да успоставе најефикаснији систем за његово прикупљање“, наводи Ана Ларсон из компаније „Релоп“ у Бриселу.
Рециклажа у Србији испод нивоа развијених земаља
У Србији, највећи део амбалажног отпада иде на депоније где га из смећа купе такозвани „неформални сакупљачи“. Истовремено, фабрике за рециклажу немају довољно сировина за прераду.
„Депозитни систем би омогућио да све оно што грађани плате за амбалажни отпад, тај исти систем врати и самим грађанима“, објашњава Игор Јездимировић, инжењери заштите животне средине.
А док се не примени неки ефикасан начин прикупљања, амбалаже, пластика у рекама биће и даље уобичајена слика.
У норвешким рекама тешко да се могу наћи пластичне флашице, кесе или неки други отпад. Депозитни систем, односно плаћање кауције за флашице и лименке уведен је 1999. године и данас се рециклира 100 одсто таквог отпада.
Припремила Славица Глигоровић
http://www.rts.rs