Ове године Република Србија обележава 140 година војнодипломатског представљања, односно упућивања првог војног изасланика на дужност. Јубилеј је данас обележен отварањем изложбе у Војном музеју на Калемегдану, коју је приредила Војнообавештајна агенција.
Отварајући изложбу директор Војнообавештајне агенције бригадни генерал Зоран Стојковић подсетио је да је од 1978. године до данас око 500 официра обављало дужност војног изасланика, односно изасланика одбране. У овом тренутку Република Србија има 23 изасланства одбране.
Велика је част за официра да представља своју земљу и своју војску. И данас бројни припадници Министарства одбране и Војске Србије обављају ту изазовну, одговорну и часну војничку дужност. Њихов задатак јесте да шире истину о Србији и њеној позицији војне неутралности, опредељењу које дозвољава да сарађујемо са свим земљама и свим војним савезима, ако је то у обостраном интересу
Изасланици одбране пружају подршку државној дипломатији и реализују задатке спољне и одбрамбене политике земље, коју креира државно и војно руководство Србије. Они су промотери интереса нашег система одбране, дипломате у униформи који унапређују пријатељске односе и развијају међународну војну сарадњу – рекао је генерал Стојковић.
Генерал је додао и то да је у години јубилеја војне дипломатије Војообавештајна агенција отворила изасланство одбране у Белорусији, а до краја године планирано је и отварање изасланства у Ирану.
Јубилеј је својим колегама честитао војни изасланик Републике Аустрије пуковник Томас Ахамер, доајен војнодипломатског кора у Србији, и уручио директору ВОА документа из архива Аустрије који се односе на неке од наших првих изасланика у Аустрији.
У поставци изложбе налазе се извештаји војних изасланика писани руком с краја 19. века, као и њихови мемоари, примери докумената којима је регулисан рад војних изасланика у нашој војсци и оружаним снагама других земаља, промотивни албуми са фотографијама из ЈНА, оригинални примери телеграма, а изложени су и делови униформи наших изасланика од 19. до 21. века.
Прво војно изасланство отворено је у Бечу крајем 1878, а први официр који је имао част да представља нашу војску у иностранству био је артиљеријски мајор Костантин Миловановић Кока, официр школован у земљи и иностранству, који је био и познати конструктор стрељачког наоружања.
Историја војне обавештајне службе Србије почиње у другој половини 19. века, тачније од 1884, а две године касније на њено чело је стао војвода Радомир Путник. Током богате историје, ову службу предводили су многи изузетни професионалци, од којих је већина непозната широј јавности.
По стицању независности 1878. године, након Берлинског конгреса, Србија је добила и право организовања сопствене дипломатске службе. Све израженије политичко, војно и економско ослањање српске кнежевине на Аустроугарску условили су да прво српско војно изасланство буде отворено крајем 1878. године и то у Бечу.
Важност Османске империје и супарништво са Бугарском условили су да се до 1889. године отворе војна изасланства у Цариграду и Софији. У Петрограду је изасланство отворено тек 1903. године.
Од 1903. до 1912. године формирана су војна изасланства у Атини, Букурешту, Паризу, Лондону и Риму. Краљевина Србија 1912. године имала је укупно девет војних изасланстава. Током балканских и Првог светског рата, војна изасланства при савезничким владама прерасла су у посебне мисије, а у непријатељским земљама престала да раде.
Краткотрајан период мира између балканских ратова и Првог светског рата карактерисао је долазак потпуковника Драгутина Димитријевића Аписа на чело тадашње војне обавештајне службе, који је усмеравао обавештајни рад превасходно према Аустроугарској.
По завршетку Првог светског рата Војска Краљевине СХС имала је своје делегате при савезничким командама, као и војне изасланике. При амбасадама Краљевине СХС, војни изасланици су најпре постављени као орган Министарства војске и морнарице. Они су до 1922. године били орган Министарства војске и морнарице директно потчињен Кабинету министра.
Од те године, иако дисциплински и даље у надлежности министарства, изасланици су у стручном смислу били потчињени Обавештајном одељењу Главног ђенералштаба (тадашња војнообавештајна служба), а 1929. године у потпуности одељењу.
Мрежа војних изасланстава промењена је после завршетка рата. У новонасталим државама – Чехословачкој (1919) и Пољској (1920) – отворена су нова изасланства, док су у земљама које су поражене – Аустрији, Мађарској и Бугарској – српске војне делегације, које су надгледале поштовање споразума о примирју, прерасле у војна изасланства 1920. године.
Уочи Другог светског рата, постојећа мрежа војних изасланстава претрпела је промене. Зближавање Југославије и Велике Британије резултирало је отварањем војног изасланства у Лондону 1939. године, а услед појачаног интересовања за набавку ратног материјала и сировина за војну индустрију из САД, исте године отворено је и изасланство у Вашингтону.
Такође, са истим циљем, али и због потребе да се успоставе ближе везе са СССР, 1940. године отворено је и војно изасланство у Москви.
Део војних изасланика Краљевине Југославије није прекидао рад и током Другог светског рата. Она су функционисала као органи Министарства војске, морнарице и ваздухопловства до 1944. године, када су постали органи јединственог Министарства народне одбране ДФЈ.
До краја 1949. године образовано је 14 изасланстава – у Француској, СССР, Великој Британији, Бугарској, Мађарској, Пољској, Румунији, САД, Чехословачкој, Турској, Италији, Швајцарској, Белгији и Канади.
Међутим, у периоду између 1950. и 1954. године, сва војна изасланства у источноевропским земљама, осим у Бугарској и Чехословачкој, била су затворена, па су изасланства у западним земљама, поред својих редовних активности, била ангажована и на прикупљању података о оружаним снагама источноевропских земаља, посебно југословенских суседа.
Извор:МО Србије/ Википедија/Политика