Светска банка објавила је у среду да повлачи финансијску подршку за изградњу најновије електране на Косову, преноси РТК.
Председник Светске банке Џим Јонг Ким потврдио је током састанка са представницима организација глобалних цивилних друштва на Балију, у Индонезији, који је одржан данас, да међународна организација неће да финансира електрану на угаљ на Косову.
Влада Косова је саопштила 2015. године да је Министарство економског развоја постигло договор са Светском банком и америчком компанијом Цонтоур Глобал који би отворио пут ка уговору о изградњи фабрике, која је добила назив Косово е Ре – Ново Косово.
Светска банка је рекла БИРН-у 2016. године да ће да подржи пројекат само након што све релевантне еколошке, друштвене и техничке анализе буду спроведене и након консултација са јавношћу и другим акционарима.
Након постављеног питања извршног директора Балканске зелене фондације Висар Аземи, Ким је рекао да је Светска банка донела чврсту одлуку да не настави са пружањем финансијске подршке термоелектрани на угаљ на Косову.
„Наши подзаконски акти захтевају да одаберемо опцију са најнижим трошковима, а обновљиви извори енергије сада су испод цене угља. Тако да нема сумње да то нећемо да учинимо“, рекао је он.
Након што је влада Косова потписала уговор вредан 1,3 милијарде евра са Цонтоур Глобал-ом, Косовски конзорцијум цивилног друштва за одрживи развој (КОСИД) рекао је да ће „пројекат угрозити европску будућност Косова“ и да би влада требало да ради на развоју ефикасне енергије на Косову.
Аземи је рекао да би грађани Косова морали да плаћају 50 одсто веће рачуне за енергију ако би се изградила електрана – због великих трошкова њене изградње и да би то имало значајан утицај на животну средину услед сагоревања лигнита, који се користи као гориво.
Премијер Косова Рамуш Харадинај рекао је раније ове године да фабрика мора да се изгради, упркос еколошким опасностима – како би се енергија производила локално.
„Ако морамо да увозимо и електричну енергију, како неки предлажу, да купујемо електричну енергију од суседа, сви ми морамо да постанемо избеглице“, рекао је он. „Тачно је да енергија која се добија коршћењем угља није чиста као и друге енергије, то није алтернативна, већ је то напредна технологија“.
Бурим Ејупи из Института за развојну политику, марта ове године рекао је да негативне последице чине овај уговор једним од најштетнијих уговора који је потписан од 1999. године.
„Ако овај уговор оживи, државни буџет би био под притиском и многи неопходни пројекти за Косово неће да буду у могућности да се остваре, јер ће фокус да буде на покривању трошкова ове инвестиције вредне милијарду долара“, рекао је он.