Италија се противи идеји о новом казненом режиму и залаже се за ублажавање санкција према Русији, којој су уведене бројне економске мере од избијања украјинске кризе 2014. године.
Италија се противи намјери Европске уније да уведе санкције земљама које врше сајбер-нападе, пише у поверљивом документу у који је имала увид агенција Ројтерс. Овај план има подршку низа земаља, укључујући Велику Британију, Француску, Холандију и друге, уз изузетак Италије, пише у документу.
Ројтерс такође наводи да би такав потез Италију могао да удаљи од савезника у ЕУ, преноси Спутњик.
Агенција Блумберг раније је саопштила да су на прагу новог самита европских лидера Холандија и Велика Британија упутиле државама-чланицама ЕУ меморандум, који је Блумберг успео да добије, позивајући их да ажурирају санкциону листу са казнама за хакерске нападе.
Дипломате ЕУ тврде да је циљ плана Брисела да се ојачају одбрана и одвраћање од сајбер-напада, нарочито из Русије, коју су у последњих неколико мјесеци многи оптуживали за мијешање у изборе у многим западним земљама, као и за угрожавање безбедности електронским средствима.
Међутим, Италија се противи идеји о новом казненом режиму и залаже се за ублажавање санкција према Русији, којој су уведене бројне економске мјере од избијања украјинске кризе 2014. године.
Према документу, увођење санкција су подржале Велика Британија, Француска, Естонија, Холандија, Румунија, Словачка, Летонија, Литванија и Пољска, док Белгија, Финска и Шведска подржавају „постепени одговор“ на будуће нападе, који би подразумевао бројне мере пре увођења санкција.
Естонија, Литванија, Финска и Румунија траже да се уведе санкциони режим који би био усмерен на појединце и субјекте одговорне за сајбер-нападе. Ова група је предложила да се нађу казне које би требало да буду наметнуте за нападе на информационе системе, сајбер-крађу интелектуалне својине и злонамјерне сајбер-операције државних или недржавних актера „чије је понашање експлицитно или прећутно одобрила страна влада“.
Овај притисак уследио је након оптужби против руских и кинеских лица, која су наводно покушала да изведу сајбер-напад на бројне међународне институције у Европи и Сједињеним Америчким Државама.
Конкретно, Министарство одбране Холандије саопштило је 4. октобра да су обавештајне службе те земље наводно успеле да спрече хакерски напад на Организацију за забрану хемијског оружја, који су, како је саопштено, покушала да изведу четворица држављана Русије, припадника ГРУ. Осумњичени за организовање сајбер-напада су протерани из Холандије у априлу.
Министарство иностраних послова Русије је холандске оптужбе оценило као нову изрежирану пропагандну акцију и нагласило да „шпијуноманија“ наноси озбиљну штету односима две земље. Наведено је, такође, да је саопштење објављено уочи седнице ОЗХО 9. октобра како би се обезбедила нужна политичка позадина.
Оптужбе на рачун Русије изнеле су и САД и Канада, које тврде да је у хакерске нападе на амерички изборни систем, нуклеарну компанију „Вестингхаус“ и антидопинг лабораторију умешано седморо сарадника Државне обавештајне управе Русије. Међу њима су четворица Руса протераних из Холандије. Запад, притом, није навео никакве доказе за те оптужбе.
Русија је Сједињеним Америчким Државама предлагала да се формира заједничка радна група која би се бавила питањима везаним за сајбер-безбедност и омогућила Москви и Вашингтону да координирају напоре и сарађују у области заштите информација у циљу спречавања мијешања у унутрашње политике различитих земаља. Сједињене Америчке Државе су одбиле ову иницијативу, пренио је Спутњик.
У међувремену, Италија је почетком године истакла да актуелне санкције против Москве уништавају италијанска предузећа која послују са Русијом и позвала на смањење тензија.