Лечење деце у иностранству, процедуре и правила

У првих десет дана октобра за лечење двоје деце у инистранству издвојено 40.000 фунти и 75.000 евра. Разматра се за још шест захтева за лечење деце оболеле од церебралне парализе у Истанбулу, за шта ће држава издвојити 108.000 евра. Владислав Вукомановић из Института за здравствену заштиту мајке и детета рекао је за РТС да родитељи треба прво да се обрате свом доктору који ће спровести све друге процедуре, јер немају „бољег и стручнијег пријатеља“.

Дечја клиника у Тиршовој (фото:Лола Ђорђевић)

Када су све могућности за лечење у земљи исцрпљене, а медицина и лекари у неком светском или европском центру могу да помогну, деца о трошку државе на лечење у иностранство одлазе преко Буџетског фонда, основаног пре четири године.

Недавно је пуштен у рад и инфо-телефон 0700 333 443 на који сви могу да добију информације о процедури за лечење у иностранство.

Министарство здравља је саопштило да је у првих десет дана октобра за лечење двоје деце у инистранству издвојено 40.000 фунти и 75.000 евра и разматра се за још шест захтева за лечење деце оболеле од церебралне парализе у Истанбулу, зашта ће држава издвојити 108.000 евра.

Одобрена су средства за слање пет узорака ткива и крви у иностранство да би се утврдило од чега деца болују.

У овој години држава је одобрила преко Буџетског фонда 51 захтев за лечење у иноистранство и за 74 узорака. Многа деца одлазе и више пута на лечење.

(фото:Лола Ђорђевић)

Гоистујући у Дневнику РТС-а, Владислав Вукомановић из Института за здравствену заштиту мајке и детета рекао је да конзилијуми референтних здравствених установа најчешће шаљу предлоге за лечење деце у иностанство која су оболела од хематоонколошких, оропедских, кардиоваскуларних и неурохируршких обољења.

„Информисаност наших лекара, здравствених установа, али и јавности расте из дана у дан и предузимамо све да информација о постојању и раду Буџетског фонда буде доступна свима. Ускоро ћемо то постићи у веома кратком периоду, тако да тај моменат неинфорисаности неће имати значаја“, рекоа је Вукомановић.

Када су све могућности за лечење у земљи испуњене, иде се у иностанство, прво преко Републичког фонда па ако они не одобре захтев, преко Буџетског фонда.

Вукомановић каже да степеница Републички фонд није обавезна.

„Наши лекари из конзилијума из референтних здравствених установа знају да ли постоји обољење на листи које омогућава слање деце на лечење у иностранство када је реч о РФЗО. Може и да се прескочи да истанца и предмет се упути у Буџетски фонд“, рекао је Вукомановић..

„Тиршова 2“ (фото:Лола Ђорђевић)

Вукомановић каже да постоје два папира, први папир је молба лекара а други је одлука конзилијума, место болница у коју се пацијент упућује и профактура колико све то кошта.

Саветује родитеље да се прво обрате свом доктору који ће спровести све друге процедуре, јер бољег пријатеља, стручнијег пријатеља немају од свог доктора код кога се дете речи.

„Постоје случаји када лечење не може да доведе до излечења, то лекар треба да саопшти пацијенту, односно родитељима. Како каже, поверење је веома значајно“, рекао је доктор Вукомановић.

У првој половини ове године из буџета је издвојено више од три милиона евра за лечење деце и одраслих у иноистранству и 17 милиона за лечење ретких болести. Скупштина је јуче изгласала ребаланс буџета и још пола милиона за лечење ретких болести и то је сада две милијарде динара.


РТС