На 28 слика, рађених комбинованом техником, које ће од 18. до 28. октобра бити изложене у Крипти Храма Светог Саве, Никола Бркановић, уметник у сталној потрази за коренима, лепотом људске душе, инспирисан вером уопште, посебно правислављем, сабарао је доживљаје, утиске и размишљања током боравака у манастиру Свети Архангел у Призрену, код оца Михала, и обилазака српских светиња на Косову и Метохији.
Поставка је настајала дуго, а биће отворена 18.10. у 19. сати, када ће наступити и два хора:Храма Светог Саве и „Косовски Божур“ и уметница Ивана Жигон.
Скоро годину дана сам радио на овој поставци, под импресијом Душановог града, манастира… Тамо сам доживео преображај, и сватања у животу, и у стваралаштву. Надам се да сам успео да то „ставим“ на платно, да пренесем дух и душу, те монахе и монахиње, нешто што је за мене изгубљено, а у вери, лепоти и тишини манастира, опет, као да је ту, на дохват – прича Никола Бркановић.
Изложбу организују Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама и Храм Светог Саве, под називом „Од огњишта до свитања“.
Моје огњиште је изгубљено, остало у Славонији, у Осјеку, а свитање још тражим – прича сликар.-Нисам га нашао, али сам му се на Косову примакао.То што сам доживео у Призрену, Грачаници, у Богородици Љевушкој, мислио сам да никад више не могу да осетим, и видео сам да и поред свих туга, још имам снаге. Све слике из ове поставке везане су за Косово, и моје вићење туге и радости.
Пред посетиоцима изложве биће „Конак светог Архангела,Призрен“, „Душанов град“, „косовски божури“, „Молитва за повратак у пoдвиг“…
На Николиним сликама монаси немају лица, јер овај уметник сматра да је лепота у човека у души.
Лепо лице се заборавља, а лепота душе памти заувек – каже сликар.
И не размишља превише о томе да ли ће се посматрачу његово дело допасти, чак се стиче утисак да му то није много ни важно.
Важније ми је да то што насликам остане траг у времену, да не дам да се заборави- каже Бркановић.- Дуго сам у свету каравана православља, прешао сам Дунав вођен звездом Арсенија Чарнојевића и пером Милоша Црњанског, али ни када сам морао да напустим своје огњиште нисам се у својој самоћи, овде у Сомбору, одрекао те теме којом је заокупљен мали број уметника- духовности, вере, православља.
ТРЕБА ЗНАТИ И ГЛЕДАТИ
Никола нема проблем да се одвоји од своје слике, али „гледа“ коме их продаје:
То ми је најбитније, увек волим да знам где су моје слике, и онда са срећан. Једноставно осетим коме с пуним поверењем могу да их предам и време је показало да се нисам преварио. Вањда, треба знати гледати.
Б. Радивојевић
http://www.novosti.rs/