Долазак на чело Интерпола човека из земље која је признала Косово значи и веће шансе за ту непризнату државу да буде примљена у светску полицијску асоцијацију, али то не значи и да су шансе велике. Србија треба да настави борбу.
Са ветром у леђа због пријема такозваног Косова за придруженог члана Франкофоније, организације која окупља државе француског говорног подручја, министар спољних послова ове сепаратистичке творевине Беџет Пацоли је, како каже, оптимистичан и када је у питању пријем Косова у Интерпол.
Шансе за пријем Косова у организацију у коју жели пријем још одавно су увећане, преносе београдски медији, сада, када је на чело ове организације дошао Ким Јонг Јанг из Јужне Кореје, земље која је признала косовску независност.
Ким је на месту шефа међународне полицијске организације заменио кинеза Менга Хонгвеја, у Кини оптуженог за корупцију.
Косовски званичници у марту су успели у науму да се њихова молба за пријем у Интерпол нађе на прелиминарном дневном реду Генералне скупштине ове организације, док је српски министар унутрашњих послова Небојша Стефановић средином прошлог месеца послао писмо свим чланицама Интерпола у коме се наводи да не постоји ни један основа да се захтев непостојеће државе Косово нађе на дневном реду заседања Интерпола у новембру у Дубаију.
Међутим, нови шеф Интерпола председаваће састанцима Извршног одбора ове организације која утврђује дневни ред заседања Генералне скупштине, а председаваће и самом Генералном скупштином, а према правилима Интерпола, може да усмерава дискусију.
Нове околности које су настале сменом старог и избором новог првог човека светске полицијске организације, који долази из земље која, не само што је међу првима признала независност Косова, већ је и веран савезник САД, ствара бојазан да би Косово могло да себи прокрчи пут до чланства у Интерполу.
Улогу Америке у целој ствари наглашава некадашњи шеф БИА Андрија Савић. Идућа сесија одвија се у ситуацији кризе руковођења Интерполом, каже он и додаје да иако та глобална полицијска асоцијација треба да буде лишена политичких примеса, утицаји великих сила присутни су и ту.
„Чини ми се да, с обзиром да је председавање препуштено, по неком редоследу Јужној Кореји, а знамо да је она амерички сателит, сигурно је да ће се ту преламати и политичка воља САД. Мислим да ће све зависити од њиховог става. Да ли ће они нешто мењати у досадашњој спољној политици или не, то је у овом тренутку тешко рећи. Тако да бих закључио да су све опције могуће“, сматра Савић.
Да су шансе за пријем Косова у Интерпол веће сада, када шеф ове организације долази из Јужне Кореје, него за време његовог претходника, сматра и декан Факултета безбедносних наука из Бања Луке Предраг Ћеранић, међутим, како каже, то не мора да значи да су шансе велике.
„Интерпол има своје органе. Осим Генералног секретара постоје Извршни комитет, скупштина, постоје три потпредседника. Сигурно је да ту барем неће бити лако пронађен заједнички став. Сви напори које Србија улаже у борби за легитимитет када је у питању фантомска држава Косово треба да буду настављени и интензивирани, и ту нема ни опуштања, нити предаха“, каже Ћеранић.
Чланство Косова у Интерполу за Србију би било, додаје Ћеранић, врло непријатно, и подсећа на случајеве лажних оптужби Срба за ратне злочине на Косову. У случају да Косово постане члан Интерпола, то би се подигло на интернационални ниво.
Због тога, битка за легитимитет који Србија води мора да буде настављена, закључује Ћеранић.
https://rs.sputniknews.com