Иако је борба против лажних вести требало да буде мачји кашаљ, нова генерација лажних вести је тежа за препознавање, а наше знање о њима није много одмакло од 2016. године, пише „Политико“.
Француска захтева нове законе који би омогућили судовима да одлуче о тачности извештаја са интернета уочи националних избора у тој земљи, док САД предлажу законодавно тело које ће ојачати транспарентност да би се открило ко купује политичке огласе на друштвеним мрежама.
Европска комисија ће такође унапредити ситем за откривање дезинформација касније овог месеца, са циљем да се стане на пут дигиталним неистинама уочи избора за Европски парламент 2019. године.
Политичари се, међутим, суочавају са суровом стварношћу, наводи „Политико“. Ствараоци лажних вести су корак испред, захваљујући техникама које им омогућавају да сакрију своје локације, учествују као локални активисти и купују политичке огласе у локалним валутама, како би избегли правила против страних утицаја.
Све више су присутне и дезинформације које се шире кроз апликације за дописивање као што је „Votsap“ (Whatsapp)). Такве дезинформације су дизајниране да поразе стару дефиницију лажних вести – купљено у иностранству, лако препознатљиво и очигледно лажно.
Правници у Европи, САД и на другим местима су фокусирани на борбу створену током председничких избора у САД 2016. године, када је руска група купила огласе на друштвеним мрежама (најчешће у рубљама) да би посејала сумњу међу западним гласачима и промовисала твитове и објаве у групама на лошем енглеском, како би поларизовала политичку дебату.
„На нивоу политике, разговори које људи воде су базирани на ономе што се десило 2016. године. Изазов је у томе што политичари немају знања како ове платформе заправо функционишу“, рекла је извршна директорка непрофитне организације „First draft“ Клер Вардл.
То не значи да је глобални одговор на дезинформације комплетно губљење времена, додаје портал.
Прошли су дани када се Марк Закерберг ругао идеји да неистине круже на његовој друштвеној мрежи и заслепљују гласаче на изборима 2016. године, пише „Политико“.
После небројених истрага, технолошке компаније као што је Фејсбук су коначно схватиле да су део проблема, где дигиталне варалице покушавају да купе огласе како би ширили дезинформације, као и да уклоне хиљаде спонзорисаних налога који промовишу поларизовање политичких порука, пише „Политико“.
Обични гласачи још увек имају велики проблем да тачно одреде шта није истинита информација.
„Лажна вест“ је сада део свакодневног речника, што је довело до повећања свести да није све што се прочита или види истина.
Марија Габријел, комесарка за дигитализацију ЕУ, представиће нови пропис ЕУ против дезинформација 16. октобра.
То је необавезујући водич за фирме као што су Гугл, Фејсбук и Твитер да побољшају транспарентност за интернет политички маркетинг и да смање број лажних налога.
Пропис је направљен уз консултацију са самим технолошким компанијама. Упркос критикама, друге земље од Бразила до Индије праве сличне прописе. Али, они не држе корак са тактикама нове генерације дигиталних варалица и ентитетима које спонзорише држава.
Пошто се сада трагови маскирају, тешко је утврдити ко је ко у овој онлајн игри.
Са порастом сервиса за слање порука као што је Whatsapp – који је скоро немогуће регулисати због високог степена енкрипције – лажне вести сада могу да иду од руке до руке, и да се рашире међу хиљадама корисника.
Да би се победиле лажне вести, политичари и сви остали морају да мењају своје тактике, закључује „Политико“.