Сибирски научници су уз подршку Руског фонда за фундаментална истраживања почели да развијају приступачан лек за имунотерапију онколошких болести.
Механизам деловања имунотерапије заснива на открићима научника — добитника Нобелове награде за медицину за 2018. годину, изјавио је шеф лабораторије Института за хемијску биологију и фундаменталну медицину сибирског огранка Руске академије наука Дмитриј Стеценко.
Лауреати Нобелове награде за медицину за 2018. годину Џејмс Алисон и Тасуку Хонџо предложили су приступ у лечењу рака који се принципијелно разликује од хемотерапије и радиотерапије. Њихов метод се заснива на томе да ћелије рака спречавају активацију лимфоцита оријентисаних на борбу са тумором и постају отпорни на имуни систем човека. Они су развили метод борбе са том појавом помоћу инхибиције „контролних тачака“ имунитета кроз које имунитет треба да прође како би укључио механизам за уништавање тумора.
„Тема нашег пројекта је директно повезана са радовима добитника Нобелове награде за медицину. Ми истражујемо истовремене ефекте на неколико молекуларних мета које се налазе у ћелијама имуног система и одговорне су за препознавање ћелија рака. Планирамо синтетизовање вештачких молекула, чији ће задатак бити да блокирају кључне ’контролне тачке‘ и тиме поврате способност Т лимфоцита да нападају ћелије тумора“, објаснио је Стеценко и додао да постоји низ препарата за имунотерапију рака који се заснивају на моноклонским антителима, односно протеинским молекулима који су способни да блокирају „контролне тачке“ одговорне за имуносупресију. Међутим, лечење је веома скупо и један од задатака сибирских научника је да учине препарат доступнијим.
„Циљ нашег пројекта је разрада приступа производње лекова против рака који неће бити мање ефикасни од моноклоналних антитела, али ће бити приступачнији широком спектру пацијената оболелих од рака“, закључио је Стеценко.
Поред Института за хемијску биологију и фундаменталну медицину, у пројекту учествују и Научно-истраживачки институт клиничке и фундаменталне имунологије сибирског огранка Руске академије медицинских наука (СО РАМН) и Институт за цитологију и генетику СО РАН. Пројекат је подржао Руски фонд за фундаментална истраживања у трајању од три године.
Спутњик