У седишту Севрноатланске војне алијансе у Бриселу у четвртак су започели приступни разговори за чланство Македоније, усред политичке неизвесности „код куће“, да ли ће у Собрању бити прихваћене уставне измене везане за примену споразума са Грчком којим се отвара пут ове балканске земље стратешки прокламованим евроатланским интеграцијама.
На јулском самиту НАТО у Бриселу Македонија је и званично добила позив за чланство, уз неопходни услов усвајања споразума са Грчком потписаним у Преспи. Одлуком на Самиту НАТО у Букурешту, још 2008. констатовано је да је ова земља технички спремна за пријем у Алијансу. Но, тада је Македонија, упркос подршци САД, због нерешеног спора о имену са Атином, остала у „чекаоници“, за разлику од остале две чланице Јадранске групе – Хрватске и Албаније.
Почетком приступних разговора у Бриселу, како је истакнуто у најави, Скопље улази у последњу фазу „провере“ пред пријем у НАТО. Комитет за интеграције НАТО је на министарском нивоу, а Радни комитет за интеграције предвођен националним координатором за НАТО, Стевом Пендаровским, ради на оперативном плану.
Делегација Скопља, како је најављено, у Бриселу ће разговарати са стручњацима НАТО које предводи помоћник генералног секретара Алијансе за политичке послове и безбедносну политику, Алехандро Алваргонзалес. Подсећа се да је одређивање високог представика НАТО да предводи приступне разговоре „пракса која је такође примењена приликом последњег проширењаа НАТО са Црном Гором“. Алвар Гонзалес је у Скопљу боравио у марту ове године и разговарао са највишим државним врхом Македоније.
У Бриселу се излаже нацрт-програма Скопља, са нагласком на владавину права, реформе судства, борбу против корупције и организованог криминала, реформе одбрамбеног сектора, безбедносних служби, испуњење задатих правних питања која произлазе чланством у НАТО…
„Преузимамо одговорност, сада је процес у Собрању. Улог је огроман. На једној страни имамо чланство у НАТО – најснажнијој одбрамбеној организацији у свету. Истовремено то је и економски клуб јер чланство носи много економских бенефиција за нас, то је порука – Македонија овде да остане у тим границама“ – изјавио је шеф македонске дипломатије Никола Димитров.
Вицепремијер Владе у Скопљу и министарка одбране Радмила Шећеринска је пак указала да „стицањем пуноправног чланства биће остварен наш стратешки циљ, а чланство у НАТО биће снажна гаранција стабилности, сигурности, непроменљивости граница и очувања територијалног интегритета“. Чланство у НАТО, како је додала, „важан је предуслов економског развоја, стимулација инвестиција, боље плаћених радних места и просперита“.
Она је сликовито оценила да је одлука посланика у Собрању (расправа о усвајању неопходних уставних измена пред гласање за које је неопходна двотрећинска већина, наставаља се у петак), „де факто пресуда да ли ће Македонија убрзо постати чланица НАТО“. Уколико се то не догоди и у опозицји „превагне партијски, а не државни интерес, Собрање ће у најбржем могућем року расписати превремене парламентарне изборе на којима ћемо обезбедити двотрећинску већину“. У обе варијанте, како је истакла, „Македонија и њени стратешки циљеви морају победити и немамо дилема де ће се то догодити“.
ОДЛУКЕ
Парламент Македоније још 1993. усвојио је резолуцију за чланство, а две године касније земља је прикључена НАТО Програму Партнерсва за мир. Канцеларија НАТО у Скопљу је отворена 1997. док је статус кандидата за чланство Македонији додељен 1999. године.
Новости