Научници су на антарктичком дну забележили језиве звуке, а потом спровели истраживање како би сазнали зашто они настају.
Након што су 2014. године истраживачи поставили 34 сеизмичка монитора у снег, на врху највећег леденог покривача Антарктика – Росове ледене плоче, инструменти су забележили готово константне звуке „зујања“.
Ледена плоча која се може упоредити са величином Текаса, која плута Јужним океаном, отворила је нови простор за истраживање те су научници покушали да објасне зашто и како ови језиви звуци настају.
С обзиром да је звук је нечујан људском уху, они су ове ниске фреквенције прилагодили на оне које чуло слуха може да региструје.
Стручњаци су потом у журналу “Геофизичка истраживачка писма” (Геопхyсицал Ресеарцх Леттерс) објавили сазнања, заједно са аудио фајлом на коме можемо да чујемо “дешавања“ на антарктичком дну.
Научници који проучавају геолошке проблеме ледених доба су објаснили зашто настаје овај звук.
Антарктик се суочава са убрзаним губитком масе, тј. топљењем леда, који делују као чепови који задржавају највеће складиште леда на свету од неограниченог сливања у океан.
Како пише Масхабле, првобитни циљ истраживања се односио на праћење промена на површини Росове ледене плоче под притиском релативно топлог ваздуха изнад површине и морске воде која исцрпљује лед одоздо, како би најавили историјски пораст нивоа мора.
Сматра се да вибрације настају због снажних ветрова који дувају преко дина на врху Росове ледене плоче, те управо они утичу на вибрирање леда, преноси Б92.
„Када бисмо ове вибрације могли да чујемо оне би било сличне зујању које произведу хиљаде цврчака када прекрију крошње и травњаке крајем лета“, рекао је Даглас Макајел, глациолог са Универзитета у Чикагу.