После пропасти пројекта „Јужни ток“, Србија према сведочењу генералног директора „Србијагаса“ Душана Бајатовића улази у два велика пројекта гасне инфраструктуре.
Као земља кандидат за чланство у Европској унији Србија се одлучила да у потпуности испоштује европску енергетску праксу и правила.
Тако ће бити приликом изградње интерконекције Ниш – Димитровград – Софија, али и магистралног гасовода (интерконекције) граница Бугарске – граница Мађарске. То је само део од три милијарде евра, које ће у наредних пет година бити уложене у гасну инфраструктуру наше државе
За први пројекат дужине 109 километара Европа нам даје грант у вредности 45 милиона евра, а остатак до 85,5 милиона евра ће обезбедити „Србијагас“ уз помоћ Републике Србије. Ова интерконекција ће нашој држави омогућити да се у перспективи прикључи на везу са будућим терминалом за ЛНГ у Александрополију и имаће могућност да добија амерички гас.
У други пројекат вредан милијарду и 80 милиона евра, Србија ће ући тек када од Енергетске заједнице из Беча добије сагласност. Очекује се да ће Европљани дати „зелено светло“ до краја новембра. То би значило да радови могу да почну већ у децембру.
Овај гасовод ће бити дугачак 403 километра. Веза са Бугарском биће урађена у околини Зајечара и пролазиће поред Баточине, Пожаревца, Панчева, Госпођинаца и изнад Хоргоша ће прикључити на мађарску инфраструктуру.
Његов капацитет биће 13 милијарди кубика годишње, а изградња би могла да буде готова до краја 2019. године. Реализацијом овог пројекта Србији, али и „Србијагасу“ се отварају могућности да додатно развије посао.
Према речима Душана Бајатовића, „Србијагас“ се регистровао и за производњу струје и у скорој будућности ће градити гасне електране. Бајатовић каже да се још не зна како ће се ови објекти реализовати, али електране су, упркос високој цени гаса, добре јер у тренуцима када Србији зафали струја оне могу да се покрену, а могу да се зауставе без било каквих трошкова. И тиме ће бити појачана енергетска безбедност.
Бајатовић открива за „Новости“ да се паралелно са великим инфраструктурним објектима ради и на трансформацији „Србијагаса“:
Знате да смо ушли у сектор осигурања. Желели бисмо да уђемо у сектор банкарства где смо имали договор са Гаспром банком да отворимо заједничку банку, као што смо отворили заједничко осигурање „Согас“. То је највећа руска осигуравајућа кућа која је у власништву 51 одсто „Согаса“ и 49 одсто „Србијагаса“. Самом чињеницом да ће се „Србијагас“ релативно брзо када је у питању транспорт раздвојити по енергетским делатностима, али само правно не и власнички, и то смо договорили са европском комисијом и са енергетском заједницом – „Србијагас“ ће се померити ка фондовском пословању, а издвојиће се транспорт, дистрибуција, складиштење, трговина, а „Србијагас“ ће бити као нека кровна кућа.
НОВО СКЛАДИШТЕ У ТИЛВИ
Желимо да урадимо подземно складиште гаса Тилва – каже Душан Бајатовић. – Оно је врло исцрпно, водонапорно је и предвиђамо да би 300 милиона кубних метара гаса по релативно малој цени могло да послужи за снабдевање пикова потрошње гаса тамо где се гас највише троши, а то је град Београд, панчевачке „Петрохемија“ и „Рафинерија“, и потенцијално „Азотара“. И то је лучко подручје, где могу сутра бити индустријске зоне.
аутор: Д. СТОЈАКОВИЋ
http://www.novosti.rs/в